Alergija na hranu, netolerancija ili osetljivost: U čemu je razlika i zašto je to važno?

Verovatno je da ste vi ili neko koga poznajete imali neprijatne simptome nakon obroka ili užine. 

Možda ste osetili  kijanje, piskav glas, osip, vrtoglavicu, bolove u zglobovima, mučninu, naduvenost, dijareju ili neki drugi simptom. Ovo vas je možda navelo da poverujete da imate alergiju na hranu - a možda i imate. Ali takođe je moguće da imate intoleranciju na hranu, celijakiju ili osetljivost na hranu. Ovo je važno, jer neke od reakcija mogu biti od samo neugodnih do opasnih po život.

Netolerancije na hranu

Netolerancija na hranu odnosi se uglavnom na nemogućnost prerade određene hrane u digestivnom traktu. Čini se da je najčešća reakcija na hranu netolerancija na laktozu. Kako starimo, smanjuje se i naša sposobnost varimo mleko i mlečne proizvode. To je zato što s godinama, naša creva luče manje enzima (laktaze) koji prerađuje laktozu, vrstu šećera prisutnog u mleku i mlečnim proizvodima. Kao rezultat toga, imamo više laktoze u digestivnom traktu, što može uzrokovati nadimanje u stomaku, upalu i proliv. Istraživanje je otkrilo da samo oko 35% ljudi širom sveta može variti laktozu a da su stariji od sedam ili osam godina.

Netolerancija na laktozu nije ozbiljna bolest, ali može biti prilično neprijatna. Izbegavanje mlečnih proizvoda je siguran način izbegavanja simptoma; neki, poput mleka, imaju tendenciju da stvaraju teže simptome od drugih, poput jogurta i sira. Dodaci enzima laktaze bez recepta takođe mogu pomoći.

Alergije na hranu

Teži problem se dešava kada neko razvije pravu alergijsku reakciju, preterana reakcija imunog sistema tela naizgled bezopasne supstance - u ovom slučaju na hranu. Klasičan primer je potencijalno po život opasno otežano disanje i nizak krvni pritisak posle izlaganja kikirikiju ili morskoj hrani. Alergije na hranu mogu se pojaviti bilo kada u našem životu, čak i tokom starije dobi.

Ako mislite da imate alergiju na hranu, razmislite o testiranju i lečenju alergija, posebno ako su vaši simptomi jaki (značajni osipi, oteklina na licu i problemi sa disanjem). Mudro je čitati etikete sastojaka. A nošenje epinefrina u slučaju slučajnog gutanja ili kontakta sa dotičnom hranom je od suštinske važnosti i može biti spasonosno.

Celijakija

Celijakija pogađa oko 1% zapadnog stanovništva. U ovom autoimunom stanju, unos glutena pokreće složenu upalnu reakciju koja može učiniti da osobe sa celijakijom budu vrlo bolesne. Celijakija nije prava alergija; jedenje glutena jednom ne prouzrokuje trenutni životni problem. Međutim, dugotrajno i kontinuirano gutanje može prouzrokovati dijareju, gubitak težine i neuhranjenost.

Treba ponavljati: ishrana bez glutena ne služi NIČEMU ako nemate netoleranciju na njega!

Izbegavanje glutena je jedino rešenje ovog problema. Gluten se nalazi u raznim žitaricama, uključujući pšenicu, raž, ječam, kašu. Mnogo prerađene hrane takođe sadrži gluten. Osobe sa celijakijom takođe moraju biti oprezne kod unakrsne kontaminacije, kada hrana bez glutena dođe u kontakt sa hranom koja sadrži gluten.

Osetljivost na hranu

Nakon jela određene hrane, veliki deo populacije ima simptome koji nisu povezani sa intolerancijom na hranu, alergijama na hranu ili celijakijom. Oni se nazivaju osetljivošću na hranu. Iako postoji kontroverza oko toga šta se tačno dešava u telu nekoga sa osetljivošću na hranu, izgleda da izlaganje određenoj hrani može stvoriti imunološku reakciju koja generiše mnoštvo simptoma. Simptomi nisu opasni po život, ali mogu biti prilično razorni i uključuju bolove u zglobovima, bol u stomaku, umor, osipe i vrtoglavice. Gluten je verovatno najpoznatiji pokretač osetljivosti na hranu.

Ishrana ima snažan i brz efekat na plodnost muškaraca

Najbolji alat za prepoznavanje osetljivosti na hranu jeste postupak pažljivog posmatranja i eksperimentiranja. Uklanjanje određenih namirnica za koje se veruje da izazivaju reakcije iz ishrane tokom dve do četiri nedelje, ponovno unošenje jedne po jedne i praćenje simptoma trenutni je zlatni standard koji će otkriti šta može izazvati simptome. Ova takozvana "eliminaciona dijeta" nije visokotehnološka i daleko je od savršene. Lekar ili nutricionista može da vam pruži smernice za sprovođenje ishrane za eliminaciju i može vam pomoći da razumete ograničenja i izbegnete moguće zamke. Uklanjanje određene hrane može vam pomoći da spreči neželjene simptome i poboljša vaš kvalitet života.

Reakcije na hranu, posebno osetljivost, mogu da nestati sa vremenom. Naša tela, imuni sistem i mikrobiom creva se neprestano menjaju i ono što danas možda ne bi moglo da stoji dobro može imati kasnije u životu. U nekom trenutku razmislite o ponovnom unošenju male količine hrane na koju ste bili osetljivi, kako biste videli šta biste mogli da tolerišete.

Iako su reakcije na hranu uobičajene, mogu biti teške za razumevanje. Prepoznavanje uzroka može biti teško i dugotrajno, ali vredi vremena i truda. Nakon što utvrdite problem i hranu koja ga pokreće, nutricionista ili lekar mogu vam pomoći da prilagodite ishranu vašim problemima.