Anafilaktički šok se javlja brzo i može biti koban
Anafilaksa je teška, po život opasna alergijska reakcija.
Može se pojaviti u roku od samo nekoliko minuta nakon izlaganja nečemu na šta je osoba alergična, poput kikirikija, ili uboda pčele.
Anafilaksa uzrokuje da imuni sistem oslobađa veliku količinu hemikalija koje mogu dovesti do šoka. U ovim situacijama krvni pritisak iznenada pada, a disajni putevi se sužavaju, blokirajući disanje.
Znakovi i simptomi uključuju ubrzan, a slab puls, osip na koži, mučninu i povraćanje.
Uobičajeni okidači obično su hrana, neki lekovi, otrov insekata i slično.
Šta treba da znate o alergijama na lekove
U slučaju anafilaktičkog šoka pacijentu se daje injekcija i preporučuje praćenje do hitne pomoći. Ako se anafilaksa ne tretira odmah, može biti fatalna.
Simptomi
Simptomi anafilakse obično se javljaju u roku od nekoliko minuta od izlaganja alergenu.
Međutim, ponekad se može pojaviti nakon pola sata ili duže.
Znakovi i simptomi upozorenja uključuju:
• kožne reakcije, koprivnjaču i svrab
• nizak krvni pritisak (hipotenzija)
• sužavanje disajnih puteva i oticanje jezika ili grla, što uzrokuje otežano disanje
• slab i brz puls
• mučninu, povraćanje ili dijareju
• vrtoglavicu ili nesvesticu
Kada treba potražiti doktora
Potražite hitnu medicinsku pomoć ako vi, vaše dete ili neko drugi sa kime ste ima ozbiljnu alergijsku reakciju.
Nemojte sami čekati da vidite da li će simptomi nestati.
Konačno! Srbija uskoro dobija savetovalište za alergije, celijakiju i druga oboljenja u ishrani
Čak i ako se simptomi poboljšaju nakon injekcije, i dalje je neophodno odmah potražiti pomoć lekara kako biste bili sigurni da se simptomi neće ponoviti, čak i bez veće izloženosti alergenu.
Prvu alergijsku reakciju obično prati i druga.
Dijagnoza i dugotrajno lečenje anafilakse su komplikovani, i podrazumevaju obavljanje niza testova kako bi se ustanovio okidač alergijske reakcije i sprečilo njeno ponavljnje.
Dijagnostika najčešće uključuje:
- Pregled lekara opšte prakse
- Pregled interniste
- Pregled specijaliste urgentne medicine
- Pregled anesteziologa
- Pregled alergologa
- Pregled imunologa
U nekim slučajevima uzrok anafilaktičkog šoka nikada se ne identifikuje (idiopatska anafilaksa).
Uzroci javljanja
Imuni sistem proizvodi antitela koja ga brane od stranih supstanci. To je dobro kada je strano telo štetno, poput određenih bakterija ili virusa.
Ali kod nekih ljudi, ili u određenim situacijama, imuni sistem preterano reaguje na supstance koje obično ne izazivaju alergijsku reakciju.
Kako pregurati sezonu alergija? Ove stvari možete i sami preduzeti.
Simptomi alergije obično nisu opasni po život, ali jaka alergijska reakcija može dovesti do anafilakse.
Čak i ako ste u prošlosti imali samo blagu anafilaktičku reakciju, postoji rizik od ozbiljnije anafilakse nakon drugog izlaganja supstanci koja izaziva alergiju.
Najčešći izazivači anafilaktičkog šoka kod dece jeste hrana, poput kikirikija i orašastih plodova, ribe, školjki i mleka.
Koja hrana olakšava, a koja pogoršava simptome astme
Pored alergije na kikiriki, orašaste plodove, ribu i školjke, okidači za anafilaksu kod odraslih uključuju:
• Određene lekove, poput antibiotika, aspirina i drugih sredstava za uklanjanje bola koji se izdaju bez recepta
• Ujedi insekta
Iako to nije uobičajeno, neki ljudi razvijaju anafilaksu usled aerobnih vežbi, poput trčanja ili još manje intenzivne fizičke aktivnosti, poput hodanja.
Jedenje određene hrane pre vežbanja ili vežbanja po izuzetno vrućem, hladnom, ili vlažnom vremenu takođe je kod nekih ljudi povezano sa pojavom anafilaktičkog šoka.
Faktori rizika
Ne postoji mnogo poznatih faktora rizika za anafilaktički šok, ali neke stvari koje mogu povećati rizik uključuju:
• Prethodu anafilaksiju
Ako ste jednom imali anafilaksu, rizik od pojave ove ozbiljne reakcije se povećava. Buduće reakcije mogu biti teže u odnosu na prve.
• Alergije ili astma
Ljudi koji imaju bilo koje od ovih stanja izloženi su povećanom riziku od anafilakse.
Koji su najčešći izazivači astme?
• Određeni drugi uslovi.
Oni uključuju srčane bolesti ili nenormalno nagomilavanje određene vrste belih krvnih zrnaca (mastocitoza).