Budućnost lečenja: naučićemo telo da zaboravi svoje alergije?

Ohrabrujuće vesti na polju alergija i potencijalno ohrabrujući novi tretman

Kada imuni sistem otkrije opasnost – kikiriki, polen, otrov pčele ili neke druge uobičajene alergene – ono pravi antitela imunoglobina E (IgE), koji izazivaju alergijsku reakciju. Svako ko pati od alergije može da vam kaže da je taj osećaj, najblaže rečeno, neprijatan.

Reakcija se kreće u rasponu od simptoma koji podsećaju na astmu, do osipa, svraba, crvenila kože, pa do pravog i potpunog gušenja.

Ali, tačno zašto i kako telo proizvodi antitela IgE, za sada je misterija.

Istraživači su sada otkrili njihov izvor: duboko u ljudskim kostima. U zamenu za to, dugoročno izlaganje alergenima stvara „memorijski serum“, koji se čuva u koštanoj srži i koji u budućnosti može da obeleži „preteće“ alergene.

Ovi novi nalazi bacili su novo svetlo na to kako ljudi razvijaju „alergijsku memoriju“. Ovo istraživanje moglo bi da dovede do novih tretmana koji bi mogli da zauvek izbrišu imunu memoriju i tako pomognu ljudima da izbegnu potencijalno smrtonosni anafilaktički šok.

Studija je objavljena u žurnalu Science Immunology.

Kako pregurati sezonu alergija? Ove stvari možete i sami preduzeti.

Šta je tačno „alergijska memorija“?

Kada telo oseti da je pod napadom od alergena, čak i kada je on bezopasan za druge, ono poziva svoje „izbacivače“, odnosno antitela IgE, koja identifikuju alergen kao opasan i onda ga napadaju.

„Ne zna se zašto neki ljudi uopšte razvijaju alergije, ali zna se da oni imaju neprihvatljivu reakciju na okolinu“, rekao je koautor studije Jamie Orgengo za Inverse.

Kada se tačno aktivira ovaj odbrambeni sistem zavisi od gena pojedinaca i uticaja okoline. Neko može da jede, na primer, ostrige bez problema dok bi nekog drugog počela da svrbe usta čim bi ih prineli ustima.

Tokom života ova IgE antitela počinju da rade kao istoričari tela, sećajući se opasnih alergija i obeležavajući ih za ubuduće. Ali, naučnici do sada nisu uspevali da utvrde odakle tačno dolaze ćelije koje proitvode ova antitela.

„Ćelije koje proizvode IgE su vrlo retke i teško ih je otkriti, zbog toga je izvor patogenih IgE bio tako težak da se otkrije“, objašnjava Orengo.

Lečenje dodatno komplikuje stvari. Istog časa kada se alergijska reakcija zaustavi, antitela IgE nestaju bez traga i jako ih je teško locirati.

Šta treba da znate o alergijama na lekove

Istraživači su u ovoj studiji koristili miševe i tokom kontrolisanog istraživanja koje je trajalo bar 20 nedelja, otkriveno je da IgE antitela ne dolaze iz sekundarnih limfoidnih organa, kao što je slezina, nego iz koštane srži.

Akumulirana antitela IgE razvila su za to vreme i mogućnost da prouzrokuju anafilaksu, opasnu i potencijalno smrtonosnu reakciju.

Rezultati testa ponovljeni su posle šest meseci i dobili su iste rezultate.

Ovo otkriće može da objasni kako se alergije razvijaju od blage do umerene telesne neprijatnosti do potencijalno smrtonosnog događaja. Ono objašnjava i zašto ljudi koji imaju jednu lošu alergijsku reakciju, u kojoj može da se proizvede mnogo antitela IgE koja su posle pohranjena u koštanoj srži, dolaze u veliku opasnost kada se ponovo sretnu sa istim alergenom, makar od tada prošlo i 15 godina.

Nauka dokazala: čaj je odličan u prevenciji kardiovaskularnih bolesti

Orengo i njegov tim testirali su ove rezultate na petoro ljudi. Baš kao i kod miševa, pronašli su da je izvor IgE u koštanoj srži, baš kao i kod miševa, gde pravi neku vrstu „memorijskog seruma“. Kada su naučnici kod ljudi uklonili „memorijski serum“ i ubrizgali ga miševima, dobili su žestoku alergijsku reakciju, koja prethodi anafilaktičkom šoku.

Sve ovo zajedno znači da treba da se pronađe način kako da se neutralizuje memorijski serum, tako da antitela prosto zaborave svoju alergiju i reakciju posle toga.

Potrebna su, međutim, dodatna istraživanja da bi se ova mogućnost potvrdila.