Da li vam je teško da se koncentrišete? Evo šta može biti uzrok i kako da u par koraka rešite ovaj problem

Problemi sa koncentracijom su uobičajeni kada živite sa teskobom. 

Usled jake anksioznosti gotovo je nemoguće obratiti pažnju na zadatke koji su u toku. Iako nemogućnost koncentracije nije uvek nečiji prioritet u proučavanju simptoma anksioznosti, to je pitanje koje može igrati značajnu ulogu u poboljšanju vašeg kvaliteta života.

Uzroci problema sa koncentracijom

Fokus zahteva veliku količinu mentalne energije. Svuda u svetu postoje smetnje koje otežavaju i odvraćaju pažnju od zadatka.

Zanimljivo je da to što ih nazivamo problemima sa koncentracijom može da  nas zavara. Često jeste koncentrisani  ali jednostavno ste fokusirate na pogrešne stvari (poput anksioznosti i načina na koji se osećate). Veoma je teško usredsrediti se na posao kada ste zabrinuti zbog dana ili se osećate neverovatno zabrinuti.

Pet stvari o kojima treba da vodite računa ako se suočavate sa anksioznošću na poslu

U nekim slučajevima možda patite i od brzih misli. Ubrzane misli su druga vrsta simptoma anksioznosti i nastaju usled toga što se vaše telo preterano aktivira do te mere da započne obradu svih misli što je brže moguće, da bi se na kraju fokusiralo ni na šta. Oboje se mogu smatrati problemom koncentracije, iako se razlikuju na mnogo načina.

Konačno, još jedan problem je taj što mnogi ljudi koriste distrakciju da bi se izborili. Na primer, možda ćete se više zalagati za surfobanje internetom na poslu, jer vas to opušta. Međutim, čineći ovo, odvraćate pažnju od posla, što otežava fokusiranje na vaš posao.

Koncentracija i anksioznost

Anksioznost ne mora nužno uzrokovati probleme sa koncentracijom. U stvari, moglo bi se tvrditi da anksioznost zapravo poboljšava koncentraciju. Anksioznost je aktiviranje vašeg sistema borbe ili bega, koji ima za cilj da vas zaštiti od štete osiguravajući da bežite ili se borite bez ometanja.

Dakle, na neki način su vaš um i telo su spremni za koncentraciju. Problem je u tome što:

⦁ Nema na šta da se koncentriše.
⦁ Ono na šta se koncentriše nije ono na šta želite da usmerite pažnju.

Jasno je zašto nastaje problem. Sve dok imate anksioznost, nažalost vrlo je verovatno da ćete i dalje imati ovakve probleme sa koncentracijom, zbog čega je vaš sledeći korak da obezbedite da efektivno tražite pomoć koja će okrenuti vašu koncentraciju ka onome na šta biste želeli da usmerite pažnju.

Kako poboljšati koncentraciju uz anksioznost

Poboljšanje koncentracije je pokušaj da otkrijete šta uzrokuje distrakciju (osim anksioznosti) i preusmerite svoj um na ono što radite. Zavisno od težine anksioznosti, može biti malo teško, ali možda ćete otkriti da isprobavanje sledećih predloga pruža neko olakšanje:

Senzorna stimulacija. Zanimljivo je da dodavanje blagih smetnji može pomoći nekim ljudima da smanje svoju distrakciju. Ova strategija ne funkcioniše za sve, ali ono što mnogim ljudima treba je nešto što utapa njihove misli, poput stavljanja televizora, podcasta ili radija. 

Senzorna stimulacija otežava prekomerno fokusiranje na misli o anksioznosti, što zauzvrat pomaže u poboljšanju vaše sposobnosti da se usredsredite na ono što trebate. 

Teško vam je da se koncentrišete i održite fokus?

Međutim, moraćete da pazite da vam tehnologija ne odvlači pažnju. Preporučuje se da se okrenete prema televizoru ali da smanjite jačinu zvuka dovoljno tiho da ne čujete svaku reč, ali da možete slušati taman dovoljno da vas odvrati od negativnih misli.

Ispisivanje vaših misli. Još jedna strategija koja može biti vrlo efikasna je ispisivanje ponavljajućih misli koje vam odvlače pažnju. 

Mnogi ljudi shvate da im je puno stvari na umu i da ne mogu da prestanu da razmišljaju o tim mislima, ma koliko se trudili. Možda vaš um pokušava da se seti misli. 

Ako ih ispišete, vaš um će znati da su vaše misli na sigurnom mestu i zato se neće toliko usredsrediti na pokušaj da ih upamtite.

Sprečavanje ometanja. Postoji razlika između pokušaja izbegavanja ometanja i onemogućavanja ometanja. Na primer, recimo da ste pisac i da vam je fokus ometen zbog čega neprestano pregledavate internet. 

Umesto da se jednostavno potrudite da pregledate sajtove, potrudite se da onemogućite pregledanje interneta isključivanjem interneta ili instaliranjem softvera koji sprečava pregledanje. 

NAUČNA STUDIJA pokazala da pacijenti sa upalom ŠTITNE ŽLEZDE mogu biti u većem riziku od razvoja ANKSIONZNOSTI

To možete učiniti i sa drugim oblastima svog života koje uzrokuju smetnje, poput vađenja baterija iz daljinskog upravljača. Budući da mnogi ljudi otkrivaju da koriste ove alate za suočavanje sa strepnjom, sprečavanje pristupa njima može vam omogućiti da obavite zadatak.

Tajmer. Još jedan zanimljiv alat je vremenski okvir koji koristite za „odvlačenja pažnje“ i za vreme „rada“ ili fokusiranja. 

Ljudi koji rade u zadatom vremenskom okviru lakše se fokusiraju, čak i ako njihov um aktivno razmišlja o drugim stvarima. 

Ako imate tajmer, podesite ga na otprilike 1 sat, a zatim radite koliko god možete u tom satu. Kada sat završi, dajte sebi 15 minuta odmora, a zatim ponovo podesite tajmer na 1 sat neprekidnog rada.

Napravite podzadatke. Shvatite šta je potrebno posebno da uradite, a zatim kreirajte brojne manje zadatke u obliku liste koje označavate jedan po jedan. 

Na ovaj način, čak i ako vam se odvrati pažnja, tačno znate na šta se fokusirate u bilo kom trenutku i možete raditi dok ga ne završite, a zatim motivišite na sledeći zadatak.

Pravilno dišite. Neki ljudi smatraju da imaju najviše poteškoća sa koncentracijom tokom napada teskobe. Ova vrsta problema koncentracije se veoma razlikuje od ostalih jer obično traje kraće vreme, ali takođe čini gotovo nemogućim obraćati pažnju na ono što vas okružuje. 

Ova vrsta problema sa koncentracijom često je posledica hiperventilacije. Tokom napada anksioznosti imate tendenciju da dišete na način koji dovodi do smanjenog protoka krvi do vašeg mozga, zbog čega ćete izgubiti deo sposobnosti koncentracije. Nije opasno, ali može biti uznemirujuće. 

Hronični umor i psihotične epizode kao posledice koronavirusa?

Dišite bolje tako što ćete dramatično usporiti disanje i boriti se protiv nagona izdahnete više vazduha. Obavezno izdvojite najmanje 5 sekundi, zadržite dve sekunde i izdahnite najmanje 7 sekundi.

Nažalost, nijedna od ovih strategija nije zamena za jednostavno upravljanje celokupnom anksioznošću. Morate biti sigurni da je vaša anksioznost pod kontrolom ako takođe želite da osigurate da vaša koncentracija nije previše pogođena.