Teško vam je da se koncentrišete i održite fokus?

Uzroci mogu biti spoljašnji, ali su vrlo često u nama samima.

Nemogućnost koncentrisanja i održavanja pažnje deluje daleko od svakodnevnih zdravstvenih pitanja.

Ipak, za mnoge ljude koji pate od ovog problema, on može postati ključno pitanje kvaliteta života, uspeha na poslu i uzrok ozbiljnih propusta na privatnom i poslovnom planu. 

ADHD kod odraslih

Navikli smo da o poremećaju hiperaktivnosti i deficita pažnje govorimo u vezi sa decom školskog uzrasta.

Ipak, kod mnogih ljudi ADHD nije otkriven u period detinjstva.

ADHD – kako ishrana može pomoći?

U odraslom dobu ADHD može se manifestovati na različite načine. Dok je kod dece često ispoljen kroz hiperaktivnost i ekstremno sanjarenje, kod odraslih se načešće pokazuje kao problem fokusiranja.

Ovo uključuje nemogućnost završavanja zadataka, ali i „hiperfokus”, to jest – prekomerno fokusiranje na pogrešne ili propratne stvari (Na primer – kada imate tesan rok da obavite važan zadatak, a vi provedete nekoliko sati u sređivanju fioka ili foldera u računaru).

Depresija i anksioznost 

Čest simptom depresije je „nejasno razmišljanje”, to jest – nemogućnost jasnog i konzistentnog razmišljanja.

U ovakvim stanjima veoma je teško fokusirati se.

S druge strane, anksioznost često uzrokuje repetativnost misli, briga, strahova i opsesivnih katastrofičnih scenarija.

Anksioznost: najbolji načini da je razumete i izborite se sa njom

Sve ovo ostavlja vrlo malo prostora za jasan fokus na zadatke koji su pred vama.

Anksioznost i depresija često mogu ići zajedno - gotovo polovina onih koji imaju depresiju, takođe imaju i anksiozni poremećaj.   

Emocionalni šok i PTSP 

Emocionalni šok, takođe poznat kao akutna reakcija na stres i psihološki šok, dešava se zbog ekstremne životne promene ili situacije koja je vrlo uznemirujuća.

Mozak ne može da obradi sve što se događa, držaći nas u stalnom režimu borbe.

Jedan od glavnih simptoma emocionalnog šoka je nemogućnost direktnog i fokusiranog razmišljanja i nemogućnost usredsređivanja.

Kako stres i emocije utiču na migrenu

Ako simptomi traju nekoliko meseci ili duže, možda imate PTSP - posttraumatski stresni poremećaj, vrstu anksioznosti koja nastaje kao posledica psihološkog izlaganja izuzetno stresnim doživljajima. 

Dugotrajna reakcija na traumu može dovesti do zavisnosti, teške depresije i socijalnog povlačenja.

Zavisnost      

Mnogi oblici zavisnosti – bilo da govorimo o alkoholizmu, nikotinskoj zavisnosti, zavisnosti u odnosu na internet sadržaje i društvene mreže, ili čak patološku vezanost za partnera ili neku drugu osobu, takođe mogu otežati koncentrisanje. 

Ako mučite muku sa zavisnošću, IMA ko da vam pomogne

Zavisnost uzrokuje previše koncentrisanosti uma na jednu stvar, ostavljajući manje „mesta” za sve ostalo. 

Ostali razlozi otežanog koncentrisanja

Kao što je već rečeno, razlozi nisu uvek unutar nas, ili barem nisu uzrokovani problemima mentalnog zdravlja.

Oni mogu biti posledica životnog stila, konkretnih i prolaznih okolnosti ili spoljašnjih faktora. 

Dosada

Ako vam je sadržaj kojim se bavite nezanimljiv i naporan, vrlo je verovatno da će vaše misli pokušati da pobegnu na neko zanimljivije, ili „važnije” mesto. 

Nezdrave navike 

Loše navike i nezdrav način života takođe mogu uticati na otežano koncentrisanje.

Loša ishrana, uključujući prejedanje, često je uzrok „zamagljenih misli”. 

Insomnija

Mozgu je san neophodan da bi pravilno funkcionisao.

Muči vas nesanica? Ovo bi mogao da bude ključni razlog

Različiti poramećaji sna, poznato je, direktno utiču na mogućnost koncentracije, učenja, jasnog razmišljanja.

Stresni način života 

Stres u početku može izazvati visok nivo adrenalina koji podstiče oštro i brzo razmišljanja, ali na duže staze uzrokuje iscrpljenost koja otežava sve aspekte normalnog funkcionisanja, te i jasnog i koncentrisanog razmišljanja. 

Šta možete da uradite? 

Ako smatrate da imate neki od navedenih problema mentalnog zdravlja ili jednostavno osećate da vam je potrebna pomoć u promeni životnih navika, najbolje je da potražite stručnu pomoć.

Kada je vreme da potražite pomoć psihoterapeuta?

Takođe, od pomoći vam može biti tekstualni ili audio dnevnik ometajućih misli.

Dok se fokusirate na jednu radnju, sa strane zabeležite ili snimite misao koja je ometa. 

Kasnije možete odlučiti šta ćete sa tom mišlju (da je obrišete, obradite, podelite sa prijateljem ili terapeutom), ali privremeno – ona je oslobođena, nije zaboravljena, a vi možete da se fokusirate na ono na šta želite.