Anksioznost: najbolji načini da je razumete i izborite se sa njom

Ako se svakodnevno suočavate sa anksioznošću, postoji mnogo načina da se sa njom izborite, ili ublažite štetne efekte ovog problema na vaše zdravlje i kvalitet vašeg života.

Ako patite od anksioznosti, poznat vam je osećaj ubrzanog rada srca, znojenja dlanova i nekontrolisanog nizanja brižnih misli koje vas ometaju u svakodnevnom funkcionisanju.

Ponekad je teskoba prirodan odgovor našeg tela na stresne situacije, poput prvog dana na novom poslu, upoznavanja porodice partnera ili nastupa pred publikom.

Različiti ljudi imaju različite okidače, a prepoznavanje uzroka anksioznosti jedan je od najvažnijih koraka u suočavanju i upravljanju iscrpljujućim napadima. 

Neki anksiozni ljudi se aktivno odupiru opuštanju da bi izbegli promene ponašanja

Prepoznavanje okidača može potrajati i podrazumeva dosta promišljanja, samoanalize ili pomoć terapeuta. 

U međuvremenu, možete učiniti mnogo toga da pomognete smirivanju anksioznosti i preuzmete kontrolu nad svojim životom.

5 brzih načina da se izborite sa povremenom anksioznošću

Ako je vaša anksioznost sporadična i otežava vam koncentraciju i obavljanje uobičajnih zadataka, postoje brzi prirodni načini koji bi vam mogli pomoći da preuzmete kontrolu nad situacijom.

Prirodni, delotvorni lek protiv anksioznosti - nećete se iznenaditi, u pitanju je san

Ako je anksioznost izazvana konkretnom situacijom, kao što je zabrinutost zbog predstojećeg događaja, možda ćete primetiti da su simptomi kratkotrajni i obično nestaju nakon što se dogodi predviđeni događaj.

U ovakvim situacijama savetuje se da:

Preispitate svoj način razmišljanja

Negativne emocije mogu da promene tok vaših misli i učine da situacija u kojoj ste, ili koju očekujete, deluje mnogo ozbiljnije nego što jeste.

Mediji nas bombarduju lošim vestima – kako da ne osećamo anksioznost?

Jedan od načina je da se oslobodite svojih strahova jeste da sebe zapitate jesu li vaše misli istinite i šta je ono što vi sami možete da uradite kako biste u većoj meri kontrolisali situaciju u kojoj ste.

Vežbajte fokusirano, duboko disanje

Pokušajte da udišete brojeći do 4, a da izdišete najsporije što možete, i ovako dišite 5 minuta. Ovo će vam pomoći da usporite otkucaje srca, što će doprineti tome da se osetite mirnije.

Koristite aromaterapiju

Bilo da su u obliku ulja, štapića ili sveće, mirisi poput lavande, kamilice i sandalovine mogu biti vrlo umirujući. 

Aromaterapija utiče na aktiviranje određenih receptora u mozgu, što olakšava simptome anksioznosti. 

Idite u šetnju ili radite jogu

Ponekad je najbolji način da se zaustave anksiozne misli  - fizičko udaljavanje iz prostorije ili situacije.

Izađite napolje, usredsredite se na svoje telo i tok daha, a ne na svoj um i brige koje ga opsedaju.

Zapišite svoje misli

Ako zapišete ono što vas uznemirava, to će vam pomoći da razjasnite svoje misli, sagledate pravu meru problema, kao i da osetite da ste izbacili iz sebe ono što vas uznemirava.

Dugoročne strategije

Opisani trikovi za opuštanje posebno su korisni za ljude koji s vremena na vreme imaju blaže napade anksioznosti.

Međutim, ako sumnjate da imate generalizovan anksiozni poremećaj, brze metode umirivanja ne bi trebale da budu jedina vrsta lečenja koju koristite. 

Želećete da pronađete dugoročne strategije za ublažavanje simptoma i sprečavanje njihove pojave.

Dugoročne strategije za suočavanje sa anksioznošću

Ako je anksioznost redovan deo vašeg života, važno je da pronađete strategije lečenja koje će vam pomoći da ovaj problem držite pod kontrolom. 

Ako ste ANKSIOZNI od ranog jutra, ovo su mogući razlozi

Ako niste sigurni odakle da počnete, uvijek je korisno da o mogućnostima razgovarate sa stručnjakom za mentalno zdravlje, koji bi mogao da vam predloži rešenja o kojima ranije niste ni razmišljali.

Prepoznajte okidače i učite da upravljate njima

Možete da identifikujete okidače anksioznosti sami ili uz pomoć terapeuta. 

Oni su ponekad veoma očigledni, poput kofeina, konzumiranja alkohola ili pušenja. 

Dugoročni problemi, kao što su zdravstvene tegobe, finansijske poteškoće ili problemi na poslu, takođe mogu biti okidači anksioznosti.

Kada utvrdite šta je glavni okidač, pokušajte da ograničite svoju izloženost njemu, u meri u kojoj je to moguće. 

Ako je ovo u datom trenutku neizvodljivo, koristite druge tehnike suočavanja.

Neki opšti okidači anksioznosti su:

• stresan posao ili radno okruženje
• vožnja ili putovanje
• genetska predisponiranost
• prestanak konzumiranja određenih lekova
• neželjeni efekti određenih lekova
• trauma
• fobije 
• neke hronične bolesti, poput bolesti srca, dijabetesa ili astme
• hronični bol
• postojanje problema vezanog za mentalno zdravlje, poput depresije
• kofein

Pet stvari o kojima treba da vodite računa ako se suočavate sa anksioznošću na poslu

Bavite se svakodnevnom meditacijom

Iako je za to potrebno izvesno vežbanje, uspešna meditacija, kada se redovno praktikuje, može da vam pomogne da trenirate mozak da odbaci anksiozne misli kada se pojave. 

Joga je odličan način da istovremeno pomognete i svom telu, kao i svom umu i da se približite veštinama meditacije.

Probajte suplemente ili promenite ishranu

Promena u navikama ishrane ili uzimanje određenih suplemenata takođe su jedna od preporučenih dugoročnih strategija.

Istraživanje pokazuje da određeni dodaci ili hranjive materije mogu pomoći smanjenju anksioznosti. 

To su:

• matičnjak
• omega-3 masne kiseline
• zeleni čaj
• valerijana 
• biljka kava kava
• tamna čokolada (umereno)

Važno je znati da je ponekad potrebno da prođe i nekoliko meseci kako biste primetili pozitivne efekte ovakvih promena.

Ako uzimate druge lekove, obavezno razgovarajte sa lekarom o uzimanju biljnih, ili bilo kakvih drugih suplemenata.

Pitajte svog lekara o lekovima

Ako je vaša anksioznost dovoljno jaka da vaš lekar veruje da biste imali koristi od lekova, razgovarajte sa njim i sledite preporučenu terapiju.

Kada je anksioznost štetna?

Prepoznavanje s kakvom vrstom anksioznosti se susrećete može biti pomalo izazovno, jer su različiti načini na koje telo reaguje na uočenu opasnost.

U nekim slučajevima anksioznost može postati ozbiljna i pretvoriti se u napade anksioznosti, koji u početku deluje kao blagi neprijatan osećaj kojim je moguće upravljati, a zatim se postepeno razvija tokom nekoliko sati . 

Znakovi napada anksioznosti

Ovo su neki od najčešćih mentalnih i fizičkih simptoma napada anksioznosti:

• osećaj opasnosti, panike ili straha
• nervoza ili nemir
• ubrzan rad srca
• znojenje
• drhtanje 
• umor ili slabost
• gastrointestinalni problem
• poteškoće u fokusiranju
• hiperventilacija

11 jasnih simptoma ANKSIOZNOSTI