Efekti depresije na fizičko zdravlje - prepoznajte simptome!

Saznajte više o nekim od najčešćih simptoma depresije, kao i o tome kako depresija može uticati na vaše fizičko zdravlje, posebno ako se ne leči.

Osećaj tuge ili anksioznosti ponekad je normalan deo života, ali ako ova osećanja traju duže od dve nedelje, mogu biti simptomi depresije. 

Klinička depresija, posebno ako se ne leči, može prekinuti vaš svakodnevni život i izazvati pojavu dodatnih simptoma.

Depresija utiče na to kako se osećate a može izazvati promene i u vašem telu. Velika depresija (napredniji oblik depresije) se smatra ozbiljnim zdravstvenim stanjem koje može imati dramatičan uticaj na kvalitet vašeg života.

Centralni nervni sistem

Depresija može izazvati mnogo simptoma u centralnom nervnom sistemu, od kojih je mnoge lako odbaciti ili ignorisati.

Starije osobe mogu imati poteškoća da identifikuju kognitivne promene jer je lako odbaciti znakovee depresije u vezi sa „starenjem“. Starije osobe koje pate od depresije imaju više poteškoća sa gubitkom pamćenja i usporenije reakcije tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti u poređenju sa mlađim osobama sa depresijom.

Simptomi depresije uključuju neutoljivu tugu i osećaj krivice. Može se opisati kao osećaj praznine ili beznađa. Nekim ljudima je možda teško da verbalizuju svoj problem. Takođe im može biti teško da shvate jer se simptomi mogu manifestovati i izazvati fizičke reakcije. Česte epizode plača mogu biti simptom depresije, iako ne plaču svi koji su depresivni.

Uticaj KUĆNIH LJUBIMACA na poboljšanje zdravlja i raspoloženja

Mogu patiti od neprestanog umora ili imati problema sa spavanjem noću. Ostali simptomi uključuju: razdražljivost, bes i gubitak interesovanja za stvari koje su donosile zadovoljstvo, uključujući i seks. Depresija može izazvati glavobolje, hronične bolove u telu i bol koji možda ne reaguje na lekove. Ponekad je to i posledica određenih neuroloških bolesti, kao što su Alchajmerova bolest, epilepsija i multipla skleroza.

Ljudi sa depresijom mogu imati problema sa obavljanjem svakodnevnih radnih  ili ispunjavanjem društvenih obaveza. Ovo može biti zbog simptoma kao što su nemogućnost koncentracije, problemi sa pamćenjem i teškoće u donošenju odluka.

Neki ljudi koji su depresivni mogu se okrenuti alkoholu ili drogama, što može povećati slučajeve nepromišljenog ili uvredljivog ponašanja. Neko sa depresijom može svesno izbegavati da priča o tome ili pokušava da prikrije problem. Ljudi koji doživljavaju depresiju ,takođe, mogu biti zaokupljeni mislima o smrti ili samopovređivanju.

Simptomi kod dece

Depresiju je teže otkriti kod dece koja ne mogu da artikulišu svoje simptome. Ponašanje na koje biste možda želeli da obratite pažnju uključuje upornu privrženost, zabrinutost i nespremnost da pohađa školu bez poboljšanja tokom vremena. Deca mogu biti i preterano razdražljiva i negativna.

Probavni sistem

Iako se depresija često smatra mentalnom bolešću, ona takođe igra veliku ulogu u apetitu i ishrani. Neki ljudi se nose sa prejedanjem, kao i sa gubitkom apetita. To može dovesti do povećanja telesne težine i bolesti povezanih sa gojaznošću, kao što je dijabetes tipa 2.

Možda čak i potpuno izgubite apetit ili ne možete da jedete potrebnu količinu hrane. Iznenadni gubitak interesovanja za ishranu kod starijih osoba može dovesti do stanja koje se zove gerijatrijska anoreksija.

Problemi u ishrani mogu dovesti do simptoma koji uključuju:

• bolove u stomaku
• grčeve
• zatvor
• neuhranjenost

Apetit se može gubiti iz raznih razloga, evo kada treba da se OBRATITE LEKARU

Ovi simptomi se možda neće poboljšati uzimanjem lekova ako osoba ne jede zdravu hranu. Slatkiši i hrana bogata ugljenim hidratima mogu pružiti trenutno olakšanje, ali efekti su često privremeni.

Važno je održavati zdravu ishranu kada patite od depresije. Hranljive materije su neophodne da bi se osiguralo da neurotransmiteri tela rade ispravno. Prema studiji, najčešći nedostaci vitamina i hranljivih materija su: 

• omega-3 masne kiseline
• vitamini B komleksa
• minerali
• amino kiseline

Kardiovaskularni i imuni sistem

Depresija i stres su usko povezani. Hormoni stresa ubrzavaju otkucaje srca i zatežu krvne sudove, dovodeći vaše telo u produženo vanredno stanje. Vremenom, ovo može dovesti do bolesti srca.

Ponavljanje kardiovaskularnih problema je više povezano sa depresijom nego sa drugim stanjima kao što su:

• pušenje
• dijabetesa
• visok krvni pritisak
• visok holesterol

Ako se ne leči, depresija povećava rizik od umiranja nakon srčanog udara. Bolest srca je, takođe, okidač za depresiju. Procenjuje da oko 15% ljudi sa srčanim oboljenjima razvijaju tešku depresiju. 

Depresija i stres mogu imati negativan uticaj na imuni sistem, čineći vas ranjivijim na infekcije i bolesti. 

Prevencija samoubistva

Svi oni koji se bore sa suicidnim mislima, kao i ljudi iz njihovog okruženja, pomoć mogu dobiti preko nacionalne SOS linija za prevenciju samoubistva 0800/309-309, * opcija 1. Poziv je besplatan a pomoć je dostupna 00-24h. Sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja - psihijatri, psiholozi i socijalni radnici iz klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".