Naučna studija: Nedostatak 'hormona sitosti' je uzrok nastanka gojaznosti

Nova naučna studija pruža dokaze da ljudi koji su gojazni oslobađaju znatno manje „hormona sitosti“ nakon jela, u poređenju sa mršavim osobama što dovodi do njihovog prejedanja.

Pošto je gojaznost ključni faktor rizika za niz zdravstvenih problema – uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i neke oblike raka – njena prevalencija je postala glavni cilj očuvanja zdravlja.

Primarni uzrok gojaznosti je energetski disbalans, pri čemu osoba uzima više kalorija nego što koristi. Ovo može nastati kao rezultat nezdrave ishrane, prejedanja i nedostatka vežbanja.

Postoji široko rasprostranjeno uverenje da je „nedostatak samokontrole i discipline“ ključni faktor u gojaznosti.  Međutim, studije sve više dokazuju da to nije slučaj, i da postoji veliki broj metaboličkih faktora koji su uključeni u taj problem.

Kako zaustaviti prejedanje vikendom?

Nova studija otkriva da nedostatak osećaja sitosti je izražen kod gojaznih osoba. 
Da bi došli do svojih nalaza, istraživači su prikupili i pregledali uzorke gastrointestinalnog tkiva od 27 odraslih osoba sa morbidnom gojaznošću, i pre i 3 meseca nakon što su bili podvrgnuti laparoskopskoj rukavnoj gastrektomiji (LSG) – operaciji sužavanja želudca.

Za poređenje, tim je takođe prikupio i analizirao uzorke gastrointestinalnog tkiva od 24 mršave odrasle osobe.

Analiza je otkrila da je gastrointestinalno tkivo uzeto od gojaznih učesnika pre operacije je imalo značajno manje enteroendokrinih ćelija nego uzorci tkiva mršavih učesnika istraživanja.

Poremećaj ishrane nemaju samo tinejdžerke!

Kao odgovor na unos hrane, enteroendokrine ćelije oslobađaju hormone u krvotok koji šalju signale u mozak, govoreći nam kada smo siti. Smanjenje enteroendokrinih ćelija dovodi do smanjenja oslobađanja ovih takozvanih “hormona sitosti”, što može podstaći povećanje unosa hrane.

Zanimljivo je da je analiza uzoraka tkiva učesnika sa gojaznošću uzetih nakon operacije  pokazala da je broj enteroendokrinih ćelija i ekspresija transkripcionih faktora u gastrointestinalnom tkivu skoro isti kao kod mršavih subjekata.

Istraživači veruju da njihova studija nudi dodatne dokaze da se gojaznost može razviti kao rezultat metaboličkih faktora.