filteri close
Objavljeno: 20.03.2020. Image source: sweetlouise/Pixabay
300x600

Egzaktnost i tačnost ispada više prijaju introvertima, dok su "društvenjaci" uglavnom otvoreniji

Verovatno svi negde intuitivno znamo da karakter poprilično određuje kojim poslom ćemo se baviti i uopšte kako će nam izgledati život, ali sada je pokazano i koji karakteri su usmereniji kojoj vrsti obrazovanja.

Prirodne i egzaktne nauke interesantnije su manje društvenim i stidljivim osobama, tvrde holandski stručnjaci.

Testovi ličnosti, ipak, ne bi trebalo da budu presudni pri izboru zanimanja, to bi trebalo da se podrazumeva.

Elem, najnovije holandsko istraživanje pokazuje da se stidljivi i introvertni učenici u strednjoj školi opredeljuju za predmete iz prirodnih i egzaktnih nauka.

Njihovi društveniji i otvoreniji vršnjaci skloni su, sa druge strane, da se opredele za "prvo što im dođe do ruku", bez obzira na stvarne prirodne sklonosti i potencijale.

Dobri porodični odnosi umanjuju rizik od depresije kod mladih

Rezultati ovog istraživanja nametnuli su nastavnicima dilemu da li da ohrabruju učenike da biraju predmete koji "odgovaraju" njihovoj ličnosti ili da razbijaju obrazovne šablone.

Profesorka pedagogije Hanke Korperšek sa holandskog Univerziteta Groningen, vodeći istraživač u oblasti obrazovanja, koristila je podatke dobijene u istraživanjima koja su pratila obrazovni proces hiljada holandskih učenika i studenata i testove njihovih ličnosti.

Grupa stručnjaka sa profesorkom Korperšek na čelu, analizirala je podatke o više od 4.000 učenika i otkrila da je njihov izbor predmeta za izučavanje kao 15-godišnjaka određivala njihova ličnost.

Istraživanje potvrdilo: Na kakve poruke reaguju tinejdžeri

Učenici koji su izabrali predmete iz oblasti egzaktnih i prirodnih nauka bili su mnogo introvertniji nego njihove kolege koje su se opredelile za društvene oblasti.

Takođe, budući stručnjaci u domenu prirodnih nauka pokazivali su viši stepen svesti i emocionalne stabilnosti, konstatovano je u analizi časopisa Žurnal istraživanja ličnosti.

Rezultati su ostali potvrđeni čak i posle provere matematičkih sposobnosti i pola učenika.

Reč je, zapravo, o prvoj studiji koja istražuje kako razlike u ličnosti učenika utiču na izbor predmeta.

"Postoji osećaj da učenici koji biraju naučne predmete poseduju karakteristike preozbiljnosti. Bili smo iznenađeni kada su to potvrdili rezultati, a još više kada se ispostavilo da se to manifestovalo već kod 15-godišnjaka", naglasila je profesorka Korperšek.

Prema njenoj oceni, škola bi morala više da pomogne učenicima u izboru predmeta koji će odgovarati njihovoj ličnosti, ali bi možda bilo prerano da se učenici usmeravaju prema testovima ličnosti.

Seks u prvom srednje, pijanstvo već u petom!

"Nastavnici treba da se fokusiraju ne samo na sadržaj predmeta već i na buduće zanimanje koje on nudi i obezbeđuje", naglašava holandska profesorka i kao primer navodi da bi učenik čiji je talenat precizan i jasan, a on sam uredan i smiren, najverovatnije uživao radeći u nekoj laboratoriji.

Profesor na Katedri za obrazovanje u nauci u Institutu za obrazovanje u Londonu Majkl Rejš ipak smatra da nastavnici naučnih predmeta treba da za naučne oblasti zainteresuju što više učenika.

"Bila bi prava katastrofa ako bi učenike u školi savetovali da treba da se bave isključivo fizikom jer su introvertni i stidljivi. Mi moramo omogućiti svima, bez obzira na ličnost, da u naučnoj oblasti pronađu nešto što će ih zainteresovati, pa možda i oduševiti", zaključio je Rejš.