Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
Kako da prepoznate da imate povišen holesterol?
Srčani ili moždani udar mogu biti posledica oštećenja krvnih sudova izazvanih visokim holesterolom.
Do ovih drastičnih stanja dolazi kada visok holesterol dovede do stvaranja naslaga u vašim arterijama. To dalje može da dovede do sužavanja arterija a samim tim je i protok krvi smanjen. Formiranje plaka menja sastav vaše arterijske obloge. To može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Test krvi je jedini način da saznate da li je vaš holesterol povišen. To znači da imate ukupan nivo holesterola u krvi iznad 240 miligrama po decilitru (mg/dL).
8 istina i mitova o visokom holesterolu
Zdrave osobe mogu krenuti sa medicinskom kontrolom holesterola nakon što napune 20 godina a da zatim kontrolu vrše svakih 4 do 6 godina.
Lekar može predložiti i češće provere ako imate porodičnu istoriju povišenog holesterola ili ako pokazujete sledeće faktore rizika:
• povišen krvni pritisak
• prekomerna težina
• nikotinska zavisnost
Oborite visok holesterol na prost i jednostavan način
Postoji stanje koje se prenosi kroz gene koje uzrokuje visok holesterol koji se zove porodična hiperholesterolemija. Ljudi sa ovim stanjem imaju nivo holesterola od 300 mg/dL ili više. Oni mogu imati ksantom, koji se može pojaviti kao žuta mrlja na koži ili kvržica ispod kože.