Kako izbeći bolesti koje kućni ljubimci mogu preneti ljudima?

Kućni ljubimci nam pružaju radost, pomažu u poboljšanju zdravlja a deci da nauče vrednosti i socijalne veštine. Međutim, neki kućni ljubimci mogu preneti bolesti ili mogu biti opasni za malu decu sa slabim imunitetom.

Nekoliko faktora utiče na to da li će se bolest proširiti sa životinje na čoveka.

Zdravstvena zaštita kućnih ljubimaca: Najbolji način da izbegnete prenošenje bolesti sa vašeg ljubimca je da budete sigurni da je vaš ljubimac zdrav.

• Nabavite ljubimca od vlasnika kojem verujete (razgovarajte sa veterinarom za sugestije).
• Vodite računa da vaš kućni ljubimac redovno viđa veterinara i da ima sve potrebne vakcinacije.
• Pažljivo pratite kontakt vašeg ljubimca sa drugim životinjama koje mogu preneti bolest.

Pranje ruku: svi članovi porodice treba da operu ruke nakon kontakta sa kućnim ljubimcima. Pažljivo očistite posle kućnih ljubimaca. Operite ruke nakon čišćenja kutija za otpad, kaveza ili odlaganja kućnog otpada.

Kad moj pas kine, hoću li se prehladiti?

Ljudi ne hvataju prehladu ili grip od kućnih ljubimaca. Evo nekih bolesti koje se NE prenose sa kućnih ljubimaca na ljude:

• mačja leukemija;
• mačja imunodeficijencija (koja se ponekad naziva i mačji AIDS);
• distemper;
• hantavirus;
• srčani crvi;
• parvovirus;
• pinvorms;
• sistemske gljivične infekcije;
• lajmska bolest;

Šta je sa ugrizima i ogrebotinama?

Većina bolesti se širi od kućnih ljubimaca do ljudi putem ugriza, grebanja ili direktnog kontakta. Prvi korak za sprečavanje povreda je da obučite psa ili mačku da ne grizu. Nikada ne ostavljajte malo dete nasamo sa životinjom.

Kad vas kućni ljubimac ogrebe, očistite ga odmah sapunom i vodom. Verovatno vam neće trebati više lečenja ako vaš imuni sistem radi normalno.

Izloženost psima od najranijeg detinjstva umanjuje rizik od šizofrenije

Mačji ugrizi su obično tanki i duboki i možda ne izgledaju vrlo ozbiljno. Ali klice iz mačjih usta mogu ući u vašu kožu i prouzrokovati infekciju. Posetite lekara jer će vam možda trebati antibiotici. Ako nakon posete lekaru pokažete znake infekcije, kao što su crvenilo, oticanje, zagrevanje, ispiranje gnoja ili groznica, obratite se svom lekaru ponovo.

Ujedi pasa mogu izgledati gore, ali obično su manje ozbiljni. Ujede pasa treba pregledati kod lekara, jer će možda biti potrebni antibiotici.

Kada ugriz probije kožu, posetite lokalnu lekara. Bilo šta od sledećeg, može povećati zabrinutost zbog potencijalne ozbiljnosti povrede:

• životinja nije vaša,
• ugriz je na glavi ili vratu,
• rana je ozbiljna,
• vi ili vaše dete niste učinili ništa što bi moglo da natera životinju da ugrize,
• životinja ne deluje normalno,
• životinja izgleda bolesno ili
• imunizacija protiv tetanusa nije ažurirana.

Ako životinja ugrize bez očiglednog razloga, to može biti znak da ima besnilo. Besnilo nije uobičajeno, ali kada je životinja ima, ono je uvek fatalno. Zato će zdravstveni radnici osigurati da se incident ugriza istraži. Životinja se mora pregledati i osoba koja je ugrizla dobiće preventivni tretman ako je potrebno.

Razgovarajte sa lekarom ako vas ili vaše dete ujede divlja ili domaća životinja ili ako ste vi ili vaše dete imali bilo kakav kontakt sa šišmišom. Oni će istražiti i savetovati da li je potrebno preventivno lečenje besnila.

Koje su najčešće bolesti koje se sa životinja prenose na ljude?

Klice se mogu širiti i sa životinja ako ljudi dođu u kontakt sa urinom, izmetom ili čirevima na kućnom ljubimcu. Takođe se mogu širiti vazduhom kašljem ili kijanjem, mada je to ređe. 

Na primer, zonoze su zarazne bolesti koje možete dobiti od životinja, posebno kada imate bliske kontakte sa njima.

Zatim,  kampilobakter je najčešći bakterijski uzrok gastroenteritisa (zarazna dijareja):

• Ljudske infekcije obično ne izazivaju sami kućni ljubimci, već jedenjem kontaminiranog sirovog ili konzumiranjem nepasteriziranog mleka.
• Organizam živi u crevnom traktu zdravih domaćih životinja, živine, divljih ptica i životinja.
• Infekcije su česte kod mladih životinja, naročito štenaca i mačića. Oni mogu da ga dobiju jedući nekuvanu perad ili kontaminirane životinjske proizvode, ili pijući vodu koja sadrži tragove izmeta.
• Bliski kontakt vlasnika i krzna pasa i mačaka, ili životinjskog izmeta u zaraženih životinja koje prolivaju bakterije.

Simtomi kod ljudi:

• Dijareja koja može biti krvava, jaki grčevi u stomaku, a ponekad i visoka groznica. Ako je težak, potražite lekara.
• Ljudi sa ovom infekcijom mogu postati veoma bolesni.
• Kampilobakterska infekcija je poznati okidač za Guillain-Barre sindrom.

Povišena temperatura: kada je korisna a kada treba da se javite lekaru

Preventiva:

• Operite ruke dobro nakon kontakta sa životinjama i izmetom životinja.
• Štenad ili mačiće koji imaju proliv treba da pregleda veterinar radi pravilnog lečenja.
• Praktikujte pažljivu higijenu ruku i rukovanje hranom, posebno oko sirove piletine. Dobro skuvajte meso.
• Pijte pasterizovano mleko i vodu samo iz pouzdanih izvora.

Trebalo bi da obratite posebnu pažnju na bolesti koje nosi određena vrsta životinja koju imate ili mislite da ih nabavite.