Kako očuvati zdravlje zuba i desni kod dece i odraslih?

Dobra oralna higijena je neophodna da bi zubi i desni bili zdravi. Uključuje navike kao što je pranje zuba dva puta dnevno i redovne preglede zuba.

Međutim, oralno zdravlje je više od karijesa i bolesti desni. Istraživanja su pokazala da postoji povezanost između zdravlja usta i njihovog ukupnog zdravlja. Stručnjaci smatraju da su oralni zdravstveni problemi globalno zdravstveno opterećenje.

Bez lečenja, karijes ili problemi sa zubima mogu dovesti do bola, problema sa samopouzdanjem i gubitka zuba. Ovi problemi mogu dovesti do neuhranjenosti, problema sa govorom i drugih izazova u nečijem radnom, školskom ili ličnom životu.

Ljudi mogu da spreče ove probleme pravilnom negom, kako kod kuće tako i u zubarskoj ordinaciji. Slede neke najbolje prakse koje mogu održati zdravlje zuba i desni.

1. Perite ih redovno, ali ne agresivno

Većina ljudi je svesna da je pranje zuba dva puta dnevno jedna od najvažnijih praksi za uklanjanje plaka i bakterija i održavanje zuba čistim. Međutim, četkanje može biti efikasno samo ako ljudi koriste ispravnu tehniku.

Ljudi bi trebali četkati malim kružnim pokretima, vodeći računa o četkanju prednjeg, zadnjeg i gornjeg dijela svakog zuba. Ovaj postupak traje između 2 i 3 minuta. Ljudi bi trebali izbegavati pokrete napred-nazad.

Čvrsto četkanje ili korišćenje četkice za zube tvrdog čekinja može oštetiti zubnu gleđ i desni. Efekti ovoga mogu uključivati osetljivost zuba, trajno oštećenje gleđi na zubima i eroziju desni.

Zubari reporučuju upotrebu četkice za zube sa mekim čekinjama. Takođe, navode da bi ljudi trebalo da menjaju četkicu za zube svaka 3 meseca ili kada krajevi počnu da izgledaju isprano, šta god prvo nastupi.

2. Koristite fluor

Fluor dolazi iz elementa u zemljinoj kori koji se naziva fluorin. Mnogi stručnjaci veruju da fluor pomaže u sprečavanju karijesa, a uobičajeni je sastojak pasti za zube i sredstava za ispiranju usta.

Međutim, neki stomatološki proizvodi ne sadrže fluor, a neki ga uopšte ne koriste.

Redovno pranje zuba čuva zdravlje srca

Dokazi sugeririšu da nedostatak fluora može dovesti do propadanja zuba, čak i ako se osoba brine o zubima na drugi način. Nedavni pregled je otkrio da pranje i korišćenje kocna ne sprečavaju osobu da dobije karijes ako ne koristi fluor.

Mnoge zajednice u Sjedinjenim Državama dodale su fluor u vodosnabdevanje. Nekoliko organizacija preporučuje ovu praksu, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO), centre za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i ADA.

3. Korišćenje konca jednom dnevno

Čišćenjem koncem može se ukloniti plak i bakterije između zuba, gde četkica ne može da dosegne. Može pomoći i u sprečavanju lošeg zadaha uklanjanjem otpadaka i hrane koja je zapala između zuba.

Iako postoji nedostatak dugoročnih studija koje bi dokazale da je flossing koristan, ADA ga i dalje preporučuje. CDC takođe navodi da ljudi treba da zube čiste koncem.

Većina stručnjaka za stomatološku zaštitu preporučuje lagano guranje konca sve do linije desni, pokretima gore-dole. Važno je izbegavati pucanje niti između zuba, što može uzrokovati bol i neće efikasno ukloniti plak.

4. Redovno posećujte stomatologa

Stručnjaci preporučuju ljudima da posete stomatologa svakih 6 meseci radi pregleda. 

Stomatolog će proveriti da li imate vizuelne znakove karijesa, bolesti desni, raka usta i druga pitanja oralnog zdravlja. Ponekad mogu koristiti i zubne rendgen snimke kako bi proverili da li postoji karijes.

Rezultati nedavne studije potvrdili su da deca i adolescenti treba da idu stomatologu svakih 6 meseci da bi sprečili karijes. Međutim, odrasli koji svakodnevno praktikuju dobru higijenu zuba i imaju mali rizik od oralnih zdravstvenih problema mogu biti u mogućnosti da idu ređe. 

Ljudi mogu razgovarati sa svojim stomatologom o tome koliko često im je potreban pregled. Odgovor može da varira u zavisnosti od zdravstvene istorije, starosti i ukupnog zdravlja zuba. Međutim, svako ko primeti promene u ustima treba da poseti stomatologa.

5. Ne pušite

Pušenje šteti imunom sistemu tela, što otežava isceljivanje tkiva, uključujući i ona u ustima. CDC ističe pušenje kao faktor rizika za bolesti desni, dok ADA upozorava da ljudi koji puše mogu nakon zubnog postupka iskusiti sporije zarastanje tkiva.

Pušenje takođe utiče na izgled, dovodi do žutila zuba i jezika a može uticati i na loš zadah.

6. Razmislite o ispiranju usta

Neke studije pokazuju da određena sredstva za ispiranje usta mogu imati koristi za oralno zdravlja. Na primer, jedna studija je otkrila da ispiranje usta koje sadrži hlorheksidin, antibakterijski sastojak, koji pomaže u kontroli plaka i gingivitisa. Meta-analiza su takođe efikasna pranja usta sa određenim esencijalnim uljima.

Ljudi treba da pitaju svog stomatologa šta je najbolje za ispiranje usta za njihove individualne potrebe. Ispiranje usta ne može zameniti pranje i korišćenje konca, ali može upotpuniti ove prakse.

7. Ograničite korišćenje slatkiša i skroba

Konzumiranje šećera može dovesti do karijesa. Studije i dalje ističu značajnu ulogu koju šećer igra u nepovoljnim ishodima zdravlja zuba. Česti krivci uključuju slatkiše i deserte, ali mnoga prerađena hrana sadrži i dodani šećer.

SZO preporučuje ljudima da ograniče unos šećera na ispod 10 % dnevnih kalorija. Autori sistematskog pregleda zaključili su da bi spuštanje ovog nivoa na 5 % dodatno smanjilo rizik od karijesa i drugih zubnih problema.

Plombe postaju deo prošlosti?

Stručnjaci su takođe naveli da skrobna hrana, poput krekera, hleba, čipsa i testenine, može uzrokovati propadanje zuba. ADA objašnjava da se ta hrana zadržava u ustima i razgrađuje se na jednostavne šećere kojima se hrane bakterije koje proizvode kiselinu. Ova kiselina može izazvati propadanje zuba.

Umesto skrobne hrane, preporučuje se da jedete puno voća i povrća bogatog vlaknima, kao i mlečnih proizvoda bez dodatnog šećera.

8. Pijte vodu umesto slatkih pića

Pića zaslađena šećerom su izvor broj dodanih šećera. Pijući sodu, sok ili druga pića sa šećerom mogu dovesti do većeg rizika od stvaranja karijesa.

Preporučuje se da pijete vodu ili nezaslađeni čaj tokom dana i pijete samo piće zaslađene šećerom za vreme obroka i u malim količinama.

Saveti za decu

Dečji mlečni zubi, jednako su važni kao i stalni zubi. Mlečni zubi pomažu detetu da žvače i govori. Oni su rezervni delovi za buduće trajne zube.

Ako se detetu propadne mlečni zub, to može poremetiti prostor u ustima i otežati mu pravilan razvoj zuba.

Imajući to u vidu, najbolje je uvesti dobru zubnu negu dece tokom dojenja. Sledeće prakse će vam pomoći da zubi i desni budu zdravi:

• Svakodnevno obrišite bebine desni toplom, vlažnom krpom, čak i pre nego što imaju zube. Ovo uklanja šećere iz desni i može pomoći bebi da se upozna sa osećajem čišćenja zuba.
• Bebe i mališani ne bi smeli da idu u krevet sa flašicama. Mleko i sok sadrže šećere koji mogu izazvati propadanje zuba ako ostanu na zubima duže vreme.
• Kada beba napuni godinu dana, počnite da ih navikavate da piju iz čašice. Cilj je da prestanete koristiti flašice do prvog rođendana.
• Dozvolite mališanima da piju vodu iz mali šoljica između obroka, ali sačuvajte sok ili mleko samo za vreme obroka.
• Jednom kada beba ima zube, perite ih dva puta dnevno mekom četkicom za bebe. Koristite malu količinu paste za zube fluorida, ne veću od zrna pirinča. Deca od 3 do 6 godina mogu da koriste pastu za zube veličine graška.
• Roditelji ili negovatelji treba da operu zube detetu dok oni ne budu mogli sami bez pomoći da peru. Pratite ih kako biste bili sigurni da će ispljunuti pastu za zube.
• Pastu za zube držite van dohvata dece kada je ne koriste.
• Preporučuje se deci da posete stomatologa u roku od 6 meseci od pojavljivanja prvog zuba ili u dobi od 1 godine, šta god prvo nastupi.
• Roditelji i negovatelji ne smeju deliti pribor za jelo sa detetom. Tako se mogu detetu preneti bakterije iz usta odraslih.