Koliko vode dnevno treba piti? Ne postoji jedinstveni odgovor, ali imamo neke smernice

Kako da ne dehidriramo sebe i u kojim uslovima treba piti više tečnosti

Bez vode nema života, pa ni ljudskog. Voda čini u proseku oko 60 odsto ljudskog tela i neophodna je ne samo za dobro zdravlje, nego za zdravlje uopšte. Napisali smo "u proseku", jer taj broj nije stalan, kao ni količina vode koju neko treba da unosi.

Najkraći odgovor na pitanje: "Koliko vode treba piti dnevno?", jeste - zavisi. Ona varira između svakog pojedinca, ali i od životnih okolnosti.

Pre nego što damo bilo kakav odgovor, da vam navedemo koji su faktori otprilike od kojih ovo zavisi. To su trenutno i opšte zdravlje, koliko ste aktivni i gde živite. Ne postoji prosta formula koja bi za svakome dala idealnu količinu vode, ali zato postoje neke smernice koje će vam pomoći da odredite optimalan unos vode.

Voda izlazi iz tela na više načina: disanjem, znojenjem, mokrenjem i pražnjenjem stolice.

Da bi telo funkcionisalo kako treba, potrebno je nadoknaditi svu tu tečnost.

Koliko, dakle, treba piti vode?

Dnevno mokrenjem iz tela izlazi litar i po vode. Znojenjem i disanjem se gubi još jedan litar, što znači da dnevno samo postojanjem gubimo dva i po litra vode.

Hranom se nadoknadi oko pola litre vode, što nas dovodi do brojke od konzumiranje dva litra vode dnevno, pored hrane koju jedemo.

Još je važnije piti dovoljno tečnosti! Pravilna hidratacija tokom života smanjuje opasnost od bolesti u starosti

A kada treba pojačati unos vode?

Zavisi od toga gde živite, godišnjem dobu, fizičkoj aktivnosti i trudnoći, postoje trenuci kada treba pojačati unos vode.

Vežbanje i fizički trening. Svaka aktivnost kada se dodatno znojite zahteva unos vode. Za umerenu vježbu kao što je dvadesetak minuta brzog hodanja ili vožnje bicikla, potrebno je popiti u proseku oko pola litra. Treba znati da se znojenjem ne gubi samo voda, nego i elektroliti. Nakon aktivnosti možete malo posoliti obrok. Dobro je i konzumirati energetske napitke s elektrolitima.

Klima. Ako živite u toplom i vlažnom podneblju u kojem se jako znojite, potrebno je pojačati unos vode. Ukoliko živite na jako visokoj nadmorskoj visini, iznad 2.500 metara, u Srbiji dakle na Šar-planini ili Prokletijama, moguće je dodatno mokrenje i ubrzano disanje, što dovodi do žeđi.

Bolest. Kod povišene telesne temperature, povraćanja i dijareje potrebno je konzumirati više tečnosti da bi se sprečila dehidracija.

9 zdravstvenih prednosti semenki bundeve

Trudnoća. Količina vode koja se unosi tokom trudnoće, a pogotovo ojenja mora biti pojačana. Trudnicama se savetuje unos oko dva i po litra vode dnevno, a dojiljama čak i više od tri.

Mnoga voća i povrća sadrže mnogo vode, paradajz i jabuka sadrže čak do 90 odsto vode.

Treba voditi računa kod konzumiranju kofeinskih napitaka, jer oni daju vodu, ali je i teraju na izbacivanje, jer kofein deluje kao dijuretik. Kofeinski napici ne smeju da budu osnova uzimanja vode.

A kako se hidrirati?

Evolucija je napravila sjajan mehanizam - kada smo žedni, fali nam vode. Ako imamo viška vode, uriniramo. To može da se menja s godinama, kada mozak šalje slabije signale.

Ovo su neka od pravila koja vam mogu pomoći:

- Pijte čašu vode uz svaki obrok

- Hidrirajte se pre, za vreme i posle vežbanja

- Izbegavajte alkoholna pića i previše kafeinskih napitaka jer oni dehidriraju