Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
Manjak sna je loš iz mnogo razloga, otkriveno i da doprinosi gojaznosti
Teško je nabrojati zašto je sve dobar san važan
Premalo sna može da dovede do toga da se sledećeg dana osećate iscrpljeno, manje produktivno, čak i fizički loše. Međutim, to nije jedini efekat koji može da ima nedovoljna količina sna.
Nova studija ukazuje na to da manjak sna može, pored ostalog, da poveća rizik od gojaznosti.
Kiša može pokvariti raspoloženje, a znate li koliko šetnja po pljusku može biti zdrava?
Ako ste primetili da se vaša telesna težina povećava, preispitajte se, između ostalog, i koliko spavate.
Nedavno istraživanje objavljeno u "Journal of the American Academy of Nutrition and Dietetics" pokazalo je da su, u grupi od 19.650 ispitanika, oni koji su spavali sedam sati ili manje tokom noći konzumirali veće količine ugljenih hidrata, masti, kofeina i šećera u oblik grickalica, od onih koji su spavali osam sati.
Nekoliko kilograma viška ne moraju biti loši, a kasnije su čak i korisni
"Ne samo da ne spavamo kada ostajemo budni do kasno, već́ radimo sva ono što može da doprinese povećanju telesne težine. Pre svega to je dugotrajno sedenje i najčešće loš izbor hrane koju jedemo", objasnio je dr Kristofer A. Tejlor, profesor medicinske dijetetike i porodične medicine na Univerzitetu Ohajo Stejt i vodeći autor studije.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), osobe starosti između 18 i 60 godina trebalo bi da spavaju više od sedam sati, između 61 i 64 godine između sedam i devet sati, a one od 65 godina i starije osobe između sedam i osam sati.