Mesečarenje kod dece i odraslih - mitovi, zablude i istina

Da li je mesečarenje opasno i šta treba preduzeti?

Mnogi roditelji se uplaše kada vide da im dete hoda u snu. Iako to deluje jako neprijatno, ovo stanje uopšte nije opasno kako deluje, to jest, ne mora da bude ako se preduzmu određeni koraci. Mnoga deca prolaze kroz ovu fazu, a mnoga je i prerastu obično do svoje 10. godine.

No, mesečarenje se ne javlja samo kod dece, već i kod odraslih. Šta je to tačno?

Mesečarenje ili somnambulizam (od latinskih reči somnium - san, i ambulare - hodati, šetati) je hodanje u snu. To je pojava pri kojoj osoba (najčešće dete) ustaje noću u snu, hoda, govori ili obavlja složene radnje, pri čemu motorika biva očuvana.

Somnambul se u budnom stanju obično ne seća onog što je činio tokom sna. Pojava somnambulizma objašnjava se na različite načine, ali još uvek ne postoji opšte prihvaćena teorija osim one kojom se ukazuje na duboko nesvesne razloge koji su kod svake osobe specifični.

Da li ste iznenađeni? Zvuk uz koji se budimo uveliko nam određuje dan

Oči osobe koja mesečari su otvorene, ali je njen pogled dalek, zamišljen i izgleda kao da ona gleda kroz vas.

Somnabul ne posmatra stvari oko sebe adekvatno, pa se može ponašati kao da je drugo doba dana: sprema se za posao, doziva nekog, podgreva ručak, pali i gasi svetlo, rade stvari koje za posmatrača nemaju smisla.

Međutim, koliko god vam izgledalo da osoba svesno radi stvari, razgovetno govori, ima koordinirane pokrete, ona vam neće odgovarati na postavljena pitanja, čak vas neće ni primećivati.

Kada se somnabulizam javlja

Somnabulizam se najčešće javlja u detinjstvu. Povremeno se javlja kod dece od 4-12 godina, a u periodu adolescencije se češće javlja kod dečaka nego kod devojčica. Upravo u tom periodu adolescencije, somnabulne aktivnosti mogu nestati same od sebe, ali se mogu javljati i kod odraslih osoba.

Šta je sindrom nemirnih nogu, koliko je opasan i kako se leči

Kako spavamo

Tokom spavanja, ljudski mozak prolazi kroz prvu, drugu, treću, četvrtu i REM fazu sna. Te faze zajedno čine jedan ciklus spavanja, koji obično traje 90-100 minuta, a jedno celokupno ljudsko spavanje se sastoji od 4-5 takvih ciklusa. Osoba najčešće mesečari sat ili dva nakon što je zaspala, a može da mesečari do 20 minuta.

Uzroci somnabulizma

Somnabulizam je pojava koja se može prenositi i genetski, javlja se i kod identičnih blizanaca i deset puta je učestalija kod najbližih srodnika osoba koje su imale ili još uvek imaju somnabulne aktivnosti.

Kod dece je teško ustanoviti uzrok somnabulnih aktivnosti. Međutim, uzrok vrlo retko mogu biti neki emocionalni ili psihološki problemi. Ti uzroci su najčešće: - nesanica, - umor, - prekinut san, - bolest ili temperatura, - neki lekovi. Tokom somnabulnih aktivnosti se mogu javiti i neka od sledećih stanja: - apnea, - enuresis nocturna, - noćne more.

Šta je to uopšte cirkadijalni ritam i zašto je on važan po naše zdravlje?

Mitovi i zablude o mesečarenju

Jedan od najstarijih mitova jeste da mesečara ne treba buditi dok mesečari, kako ne bi izazvali šok, srčani udar, uplašili ga i ugrozili njegovo zdravlje. Naprotiv, treba ga probuditi. To buđenje nikom neće škoditi osim osobi koja ga budi, jer prilikom buđenja mesečar može imati refleksne reakcije pa može i da udari.

Postoje i verovanja o tome da se somnabul, prilikom izvođenja somnabulnih aktivnosti, ne može povrediti i zamišlja se kao osoba koja u snu hoda sa podignutim rukama ispred sebe, kao zombi.

Naravno da se somnabul može povrediti, jer on stvari oko sebe ne vidi onakve kakve jesu i onakve kakve ih vidi kad je budan, pa neke predmete može primeniti na pogrešan način i tome slično. Što se tiče podignutih ruku - one se postavljaju u zavisnosti od toga koju radnju somnabul vrši.

Nekada se takođe verovalo da osobu, dok mesečari, vode duhovi, demoni i duhovi njihovih predaka.

6 loših posledica predugog spavanja

Prevencija

Osobu koja mesečari treba zaštititi. To se može uraditi tako što bi joj se kratko i razgovetno reklo da se vrati u krevet, a ukoliko se somnabul ne obazire na naredbu treba ga probuditi. Treba, takođe, obratiti pažnju na pravilnu ishranu, fizičke aktivnosti, odmor, pravilno spavanje i, naravno, osoba se može obratiti stručnjaku.

Zdravo je i korisno dremnuti u toku dana

Kod dece, možete poduzeti neke od ovih koraka:

1. Pokušajte da ne probudite dete jer bi to moglo da ga uplaši. Umesto toga, nežno ga odvedite do kreveta.

2. Zaključajte vrata i obezbedite prozore, ne samo u detetovom sobi nego u celoj kući, u slučaju da mališan odluči da prošeta. Možete uzeti u obzir dodatne brave ili specijalne brave za bezbednost deteta za vrata. Ključeve čuvajte van domašaja deteta koje je dovoljno veliko da može da vozi.

3. Da bi sprečili padove, vaše dete ne bi trebalo da spava u krevetu na sprat.

4. Sklonite oštre ili stvari koje mogu da se razbiju u blizini detetovog kreveta.

5. Držite opasne objekte van detetovog domašaja.

6. Uklonite prepreke iz detetove sobe ili u kući da bi sprečili da se spotakne. Sredite nered na podu (u sobi deteta).

7. Namestite sigurnosna vrata van detetove sobe ili na vrhu stepeništa.