Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
Može li se spavati previše i da li je to štetno?
Lekar otkriva šta se dešava ako se predugo spava
Prosečnoj odrasloj osobi potrebno je od sedam do devet sati neprekinutog noćnog sna za normalno funkcionisanje organizma.
Koliko sna je, međutim, previše?
Manjak sna je pošast modernog doba pa se uvek ističe važnost dovoljne dužine sna tokom noći. Međutim, retko se govori o hipersomniji odnosno prekomernom spavanju i njegovom uticaju na organizam.
Trećina ljudi u Srbiji ima probleme sa spavanjem, koliko sna je optimalno?
Nakon više od decenije kao lekar hitne pomoći u bolnici "Ramon i Kahal", doktor Sesar Karbalo odgovorio je na jedno od najtraženijih pitanja. Da li je loše spavati prekomerno ili možete li imati više negativnih efekata nego pozitivnih?
"Ne preporučuje se da puno spavate. Spavanje duže od devet sati ima štetne posledice po zdravlje jer uključuje poremećaj sna koji je jednako negativan kao i malo spavanja. Ovo je prva stvar koju treba da znate", rekao je.
Niko ne voli alarm ujutru, ali - ima li njegovo odlaganje smisla?
U slučaju depresije, jedan od simptoma koji se uočavaju je hipersomnija, odnosno čest boravak u krevetu.
Dugačak boravak u krevetu dovodi do dijabetesa, jer se visoki nivoi glukoze pohranjuju zbog neaktivnosti kojom se ta glukoza ne sagoreva.
Spavanje duže od devet sati povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Takođe, tako dugo spavanje uzrokuje povećanje ovih zaliha glukoze, što utiče na gojaznost i poremećaje u rasporedu ishrane.