Muškarci, oprez: Preterana briga nije loša samo po mentalno zdravlje!

Doprinosi razvoju bolesti srca, pa čak i dijabetesa

Sredovečna populacija koja se preterano brine ima povećan rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i dijabetesa tipa 2, pokazalo je jedno istraživanje.

Povećan nivo teskobe i zabrinutosti kod muškaraca povezan je sa biološkim procesima koji loše utiču na srce i zdravlje uopšteno.

Stručnjaci su analizirali podatke  1.561 muškarca. Oni su učestvovali u dugoročnom istraživanju o normativnom starenju kojim se od 1961. godine prati starenje muškaraca u SAD.

Mentalni poremećaji – vrste, dijagnoza, lečenje

Muškarci su na početku istraživanja prošli procenu neuroze i zabrinutosti, a onda je utvrđeno da nisu imali srčane bolesti, kao ni karcinom.

Njihovo zdravstveno stanje kontrolisano je fizičkim pregledima i krvnim analizama na tri do pet godina pa do smrti, ili dok nisu odustali od istraživanja.

U istraživanju je mereno sedam rizičnih faktora za razvoj kardio-metaboličkih bolesti: sistolički (gornji) pritisak, dijastolički (donji) pritisak, ukupni holesterol, trigliceridi (masti u krvi), gojaznost (određena indeksom telesne mase), nivo šećera u krvi i brzina sedimentacije eritrocita (SE) koja ukazuje na upalu.

Bez obzira na prirodno stanje, empatija se može naučiti

Svaki ispitanik dobio procenu rizičnosti od oboljenja u zavisnosti od toga koliko je kardiometaboličkih rizičnih faktora imao i koliko su bili ozbiljni.

"Otkrili smo da je povećan nivo teskobe i brige kod muškaraca povezan sa biološkim procesima koji mogu da povećaju mogućnost oboljevanja od srčanih bolesti i drugih metaboličkih stanja, kao i da je ta povezanost prisutna mnogo ranije u životu nego što se pretpostavljalo: tokom detinjstva i adolescencije", jedan je od zaključaka istraživanja.

Prisutnost šest ili više visokorizičnih kardio-metaboličkih markera ukazuje na veliku verovatnoću da će pojedinac razviti, ili je već razvio, kardio-metaboličku bolest.

Kompleks više vrednosti i dalje donosi patnju, niko se ne oseća dobro

Istraživanje je pokazalo da su od 33. do 65. godine života, ispitanici u proseku dobijali po jedan novi visokorizični faktor svakih 10 godina.

Osobe sa visokom nivoom emocionalne nestabilnosti imale su veći broj visokorizičnih faktora, dok su oni koji se previše brinu imali 10 odsto veću šansu za šest ili više rizičnih faktora koji su uticali na oboljenja od kardio-metaboličkih bolesti.

Otkriveno je da su muškarci sa visokim nivoom teskobe i brige konzistentno imali veću verovatnoću od razvoja bolesti nego oni sa niskim nivoom.

Mladi nam nisu dobro! Više od dve trećine njih ima mentalne probleme i potrebna im je terapija

Stručnjaci su rekli da se iz podataka ne može iščitati da li su ispitanici imali dijagnostikovanu anksioznost, kao ni da li lekovi mogu da  smanje rizik.

Ali, muškarci mogu da smanje rizik ako redovno odlaze na preglede , uzimaju lekove za visok pritisak i održavaju zdravu telesnu težinu.

Buduća istraživanja bi trebalo da ispitaju uticaj brige i teskobe na zdravlje žena.