Mladi nam nisu dobro! Više od dve trećine njih ima mentalne probleme i potrebna im je terapija

Alarmantni podaci o mentalnom zdravlju mladih u Srbiji

Više od dve trećine mladih, odnosno 68,5 odsto ima anksioznost, a 51,9 odsto pati od umerene ili teške depresije, pokazalo je istraživanje "Zdravlje mladih - položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji", koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).

Kоordinatorka KOMS Anja Jokić kaže da je svako njihovo istraživanje u poslednje dve godine pokazalo da je mentalno zdravlje mladih ugroženo, i da je na to uticao ceo tok pandemije, ali i čitav spektar socio-ekonomskih razloga.

Klinički psiholog i psihoterapeut Goran Tomin ukazuje da je "adolescencija fragilan period sam po sebi, čak i u idealnim uslovima, a kad imate dodatno otežavajuće okolnosti, ozbiljno narušen socijalni život, kad imate narušenu strukturu dana, onlajn nastavu koja ne funkcioniše, onda kao rezultat dobijate ovakve podatke". Ističe da psihoterapija treba da postane nešto što plaća zdravstveno osiguranje, jer se mnogi mladi ne obraćaju za pomoć, između ostalog, i zato što nemaju novca za privatnu psihoterapiju, a u državnim zdravstvenim institucijama je, kako dodaje, veoma teško dobiti pomoć.

5 stvari koje ne bi trebalo da radite ako praznike provodite uz osobu sa narcisoidnim poremećajem ličnosti

„Anksioznost je nešto sa čim se rađamo, dok je depresija klinička dijagnoza koja može da se ispolji kroz niz simptoma – nesanica, gubitak apetita, pad seksualne energije, povlačenje iz društva, sve to može da primeti porodica“, ukazuje Tomin i dodaje da depresija u adolescenciji nije ista kao kod odraslih i može da se ispolji i kroz razdražljivost, bes, nemogućnost kontrole raspoloženja.

On dodaje i da je indikativan podatak da u Srbiji više od 70 odsto mladih do 30 godina starosti živi sa roditeljima.

Jokić dodaje da je prošlogodišnje istraživanje KOMS o uticaju pandemije na mlade pokazalo da mladi imaju strah od gubitka posla u kontekstu pandemije, a poremetio ih je i prekid normalnog toka obrazovanja, rutine.

"Ono što smo saznali je da veliki deo mladih percipira ta neka nerealna očekivanja, kroz društvene mreže - kako treba da izgledamo na primer, ali i nerealna očekivanja koja roditelji imaju od mladih. Prošle godine smo primetili da je najugroženije bilo mentalno zdravlje mladih od 25 do 35 godina", navodi ona.

Čak trećinu ljudi pogađa sezonska depresija: Kako se nositi sa njom?

Jokić dodaje da na mentalno zdravlje može da utiče i nasilje sa kojim se mladi suočavaju i da je njihovo istraživanje pokazalo da je 30 posto mladih kazalo da je doživelo neku vrstu nasilja, dok je 60 odsto njih prisustvovalo nekom vidu nasilja.

Tomin ukazuje da mentalno zdravlje u Srbiji i dalje okružuju brojne stigme, stid i sramota da se potraži pomoć.

"Stigma jeste velika, pre svega je medijska. Kada se pojavljuju mladi u medijima? Pa, uglavnom u crnoj hronici, a problematičan je i način na koji se to prikazuje u medijima", navodi Tomin, ukazujući da nekad mediji zbog klik bejtova naruše novinarsku i ljudsku etiku.

On dodaje da mlad čovek treba da se obrati za pomoć ako je to moguće jednostavno izvesti.

"Prvo da li imaju novca za privatnu terapiju, jer je u državnim institucijama to veoma teško izvesti. Psihoterapija treba da postane nešto što plaća zdravstveno osiguranje - da imate jednom nedeljno termin od 45-50 minuta. Zamislite to u zemlji Srbiji", navodi Tomin i dodaje da je prema istraživanju KOMS, 35 odsto mladih osetilo da su im potrebne usluge psihologa, ali se nisu nikome obratili.

Efekti depresije na fizičko zdravlje - prepoznajte simptome!

Jokić kaže da je njihovo istraživanje pokazalo i da 40 odsto mladih nije sigurno kome da se obrati, a razlozi su ili novčane prirode ili administrativne prepreke na koje nailaze. Navodili su i zaštitu njihove anonimnosti i zaštitu poverenja kao razlog.

Smatra da ova tema treba više da se promoviše kroz društvene mreže, jer se mladi preko njih najviše informišu.

Tomin dodaje da bez obzira što postoji psiholog i u školi i u domu zdravlja, možda bi psiholozi mogli nekad da naprave prvi korak, da se prvi obrate detetu za koje primete da sa njim nešto nije u redu. On smatra da će u tom slučaju deca jedva čekati da govore o svom problemu.

Tomin navodi da psiholog ne treba da daje savete, jer to su najčešće opšta mesta koja svi znamo, poput "nasmej se", "misli pozitivno", "radi nešto pa će ti biti bolje".

"Jednostavno ćemo biti tu i pitati šta ti je potrebno", ukazuje on i dodaje kada je u pitanju teška depresija da je tu potrebno da sa osobom fizički stalno bude neko prisutan, da joj pomogne u svakodnevnim stvarima, "jer se kod teške depresije dešava takav pad energije da ne možete da ustanete iz kreveta", te zanemarite i ličnu higijenu i higijenu prostora u kojem živite.

A na pitanje koliko mladi mogu da se obrate porodici za pomoć, Jokić kaže da je istraživanje pokazalo da veliki broj mladih to može, a da svaka peta mlada osoba ne može uopšte, jer ne oseća poverenje.

Uprkos tome, ističe da je veoma važno da postoji i profesionalna podrška.

Pandemija donela ogroman skok simptoma depresije kod mladih

I Tomin ukazuje da "porodica kao sistem znači da ako imamo dete kome nije dobro, nikome u toj porodici ne može da bude baš dobro".

"U tom slučaju savetujemo porodičnu terapiju. Svi možemo da imamo dan kad nam nije ni do čega, ali ako to traje više od dve nedelje, onda to zahteva stručnu pomoć. Roditelj treba da otvori četvore oči i uši nad svojim detetom", ističe on.

"Ako postoji nadzor koji nije progoniteljski, nego nadzor koji se bazira na poverenju, onda će roditelj primetiti kad se nešto dešava. Rano otkrivanje je za sve rešenje", dodaje.

Jokić navodi da je ohrabrujuće da mladi ovu temu prepoznaju kao važnu i žele njome da se bave i ponekad, i kada nemaju odobrenje u porodici, odvaže se da sami potraže pomoć.

Tomin se slaže i dodaje da depresivne epizode mogu da dođu i prođu, da neko može u životu da ima samo jednu takvu epizodu, a kod nekog mogu da se vraćaju više puta, ali da je stav mentalne higijene naučiti živeti s tim, kao i da antidepresivi zaista rade i mogu kroz period o par meseci da potpuno uklone simptome i da se onda postepeno ukidaju, uz psihoterapiju.

"Treba se na vreme javiti, na vreme prepoznati simptome, shvatiti da se to jednostavno dešava, kao što se dešava karijes", kaže Tomin.

Izvor: Medik, N1