Muškarci veruju da lažu bolje od žena. A da li je zaista tako?

Novo istraživanje pokazuje da muškarci gotovo dvostruko češće od žena smatraju sebe boljim lažljivcima, i veštijima u prikrivanju istine.

Ljudi koji su vešti u laganju obično su odlični govornici, i lažu češće, i to najčešće – članove svoje porodice, prijatelje, partnere i kolege.

Studija sprovedena na Univerzitetu u Portsmutu pokazala je da lažljivci vole da lažu licem u lice, i da to mnogo ređe čine putem tekstualnih poruka ili društvenih mreža.

Studija je pokazala značajnu povezanost između veštine laganja i pola ispitanika. Muškarci su gotovo dvostruko češće sebe smatrali veštijima u laganju i življenju sa lažima.

Za razliku od prethodnih istraživanja, koja su pokazivala da većina ljudi u proseku izgovara jednu do dve laži dnevno, novo istraživanje otkriva da većina ljudi ne laze svakodnevno, a da je najveći broj izgovorenih laži (gotovo 40%) zapravo delo malog broja veštih lažljivaca.

Potvrđeno: kada žele seks, i muškarci i žene posežu za lažima

Naučnici su ispitivali 194 osobe oba pola prosečne starosti 39 godina.

Postavljan im je niz pitanja, uključujući i pitanje o tome koliko su bili dobri u obmanjivanju drugih, koliko su laži izrekli u protekla 24 sata, koje su vrsti laži kojima su pribegavali, koga su najčešće lagali i da li su to učinili lično ili posredno.

Rezultati su pokazali da nismo tako dobri u otkrivanju laži kao što mislimo da jesmo. U najboljem slučaju, većina nas ima 50% šanse da prepozna laž, ističu stručnjaci.

Studija je otkrila da je jedna od ključnih strategija lažljivaca da saopštavaju laži kroz verodostojnu istinitu priču, kao i da se trude da lažući ne iznose mnogo informacija, ili detalja.

Strategija koja se najčešće koristi jeste prikrivanje ili zaobilaženje istine izostavljanjem određenih informacija.

Takođe se pokazalo da što bolje mišljenje osoba ima o svojim veštinama laganja, to će i više laži sebi dozvoliti.

Deca koju roditelji lažu mogu zbog toga imati problema kad odrastu

Sve u svemu, kao najčešće vrste obmana pokazale su se „bele laži“, preterivanja, skrivanje informacija, laži zakopane u bujici istine i izmišljanje stvari.

Većina ispitanika lagala je licem u lice, zatim putem tekstualnih poruka, telefonskog poziva, e-pošte i poslednje - putem društvenih mreža.

Studija nije pokazala vezu između nivoa obrazovanja i veštine laganja.