Naučnici su otkrili kako stres uzrokuje pojavu sedih vlasi

Stručnjaci kažu da je stres samo jedan od faktora koji može da izazove sedu kosu. Genetika takođe igra veliku ulogu.

Stres može igrati  ulogu u tome koliko brzo kosa sedi, pokazala je studija objavljena u časopisu Nature suggests.

Naučnici su dugo shvatili moguću vezu između stresa i sede kose, ali ovo novo istraživanje sa Univerziteta Harvard u Masačusetsu dublje istražuje tačne mehanizme njihovog nastanka.

Početni testovi istraživača pomno su pratili kortizol, "hormon stresa" koji se kreće u telu kada osoba doživi odgovor "borbe ili bekstva".

To je važna telesna funkcija, ali dugoročno prisustvo povišenog kortizola povezano je sa nizom negativnih zdravstvenih ishoda.

Hemikalije koje se oslobađaju tokom reakcije na stres - konkretno norepinefrin - uzrokuju da se matične ćelije koje proizvode pigmente prerano aktiviraju, iscrpivši boju iz dlake.

Štetni uticaj stresa koji su otkrili bio je izvan onoga što su zamislili. Nakon samo nekoliko dana, sve matične ćelije koje regenerišu pigment su izgubljene. Nakon što nestanu, više ne možete da regenerišete pigmente. Šteta je trajna.

Zašto sedimo?

Stres nije jedini - ili čak osnovni - razlog zbog kojeg većina ljudi dobija sedu kosu.

U većini slučajeva to je a genetika.

Seda kosa je uzrokovana gubitkom melanocita (pigmentnih ćelija) u folikulu dlake. To se dešava sa starenjem i, nažalost, ne postoji tretman koji bi mogao da obnovi te ćelije i pigment koji proizvode, melanin. Genetski faktori određuju kada postanete sedi. Ništa se ne može medicinski učiniti da se to spreči kada je genetski unapred određeno.

To ne znači da faktori životne sredine - poput stresa - ne igraju ulogu.

Na primer, konzumiranje cigareta je poznati faktor rizika za prerano sedu kosu, pokazalo jeistraživanje iz 2013. godine. Dakle, odbacite ovu naviku ako želite da zadržite tu boju kose malo duže.

Ostali faktori koji doprinose preranom sedenju kose uključuju nedostatak proteina, vitamina B12,bakra i gvožđa, kao i starenje koji je delom usled nakupljanja oksidativnog stresa.

Taj stres je podstaknut neravnotežom između slobodnih radikala i antioksidanata u vašem telu koji mogu oštetiti tkivo, proteine i DNK.

A neki stepen oksidativnog stresa prirodan je deo života.

Ako vam opada kosa, to može biti pokazatelj mnogih zdravstvenih problema

Očekivano sedimo kako godine odmiču, a povećavamo i mogućnost sede kose za 10% svake naredne dekade nakon 30. godine.

Mere koje možete preduzeti za odlaganje preranog sedenja kose uključuje ishranu s visokim udelom omega-3 masnih kiselina poput oraha i masnih riba, ne provoditi previše vremena na štetnom ultraljubičastom svetlu koje negativno utiče in a kožu i na kosu i uzimanje vitamina B12 i vitaminu B6.

Ako prerano osedite, ne bi bilo štetno ići na pregled samo u slučaju da prirodni genetski faktori nisu jedini krivac.

Buduća istraživanja

Novo istraživanje na Harvardu je samo istraživanje sprovedeno na miševima, pa bi ponavljanje istih rezultata u ljudskoj studiji bilo neophodno za jačanje ovih nalaza.

Ali istraživanje sa Harvarda ima implikacije daleko izvan sede kose, s tim što je promena boje kose samo jedan očigledan znak drugih unutrašnjih promena kao posledica dugotrajnog stresa.

Kako stres i emocije utiču na migrenu

Razumevajući precizno kako stres utiče na matične ćelije koje regenerišu pigment, postavili su osnovu za razumevanje kako stres utiče na druga tkiva i organe u telu. Razumevanje kako se naša tkiva menjaju pod stresom je prvi kritični korak ka eventualnom tretmanu koji može zaustaviti ili povratiti štetni uticaj stresa.

Može li to značiti i da ćemo jednog dana zaustaviti i ponovo pokrenuti napredak preurano sede kose? Prerano je da se kaže. Još moramo puno toga naučiti u ovoj oblasti.