OBRATITE PAŽNJU: Ovo je 10 ranih znakova demencije!

Demencija je izraz koji opisuje razne simptome koji utiču na kognitivno sposobnosti, uključujući njihovu sposobnost razmišljanja, pamćenja i razuma. S vremenom se pogoršava, tako da postoji nekoliko ključnih ranih znakova upozorenja.

Demencija nastaje kada nervne ćelije u mozgu osobe prestanu da rade. Iako se obično dešava kod starijih ljudi, to nije neizbežan deo starenja. Prirodno propadanje mozga događa se svima sa starenjem, ali brže se javlja kod ljudi sa demencijom.

Postoji mnogo različitih vrsta demencije. Najčešća je Alchajmerova bolest. Ostale vrste uključuju:

• levijeva demencija tela
• frontotemporalna demencija
• vaskularni poremećaji
• mešana demencija ili kombinacija tipova

Postoji 10 tipičnih ranih znakova demencije. Da bi osoba dobila dijagnozu, obično bi imala dva ili više od ovih simptoma, a simptomi bi bili dovoljno ozbiljni da bi ometali njihov svakodnevni život.

Ovo surani znakovi demencije:

1. Gubitak memorije

Gubitak pamćenja uobičajen je simptom demencije.

Osobi sa demencijom teško je da se priseti informacija koje je nedavno saznala, poput datuma ili događaja ili novih informacija.

Možda će se osloniti na prijatelje i porodicu ili druga pomagala za pamćenje i praćenje stvari.

Većina ljudi povremeno zaboravlja stvari kako ostari. Obično ih se mogu prisetiti kasnije ako je njihov gubitak pamćenja vezan za godine, a ne za demenciju.

2. Poteškoće u planiranju ili rešavanju problema

Osobi sa demencijom može biti teško da sledi neki plan, na primer recept tokom kuvanja ili uputstva za vreme vožnje.

Rešavanje problema, takođe, može postati izazovno, poput sabiranja brojeva za plaćanje računa.

3. Poteškoća u obavljanju poznatih zadataka

Osobi sa demencijom može biti teško da izvršava zadatke koje redovno obavlja, kao što je promena kanala na televiziji, rad sa računarom, pravljenje šolje čaja ili dolazak do poznate lokacije. Ova poteškoća sa poznatim zadacima može se pojaviti kod kuće ili na poslu.

4. Zbunjeni oko vremena ili mesta

Demencija može teško da proceni vreme koje prolazi. Ljudi takođe mogu zaboraviti gde se nalaze u bilo kojem trenutku.

Nauka upozorava: Postoji još jedan razlog da ozbiljno shvatite i lečite opsesivne negativne misli

Možda će im biti teško da razumiju događaje u budućnosti ili prošlosti i mogu se boriti sa datumima.

5. Izazovi razumevanja vizuelnih informacija

Vizuelne informacije mogu biti izazovne osobi sa demencijom. Može biti teško čitati, procenjivati rastojanja ili raspoznavati razlike između boja.

Neko ko obično vozi bicikl može da smatra da su ove aktivnosti izazovne.

6. Problemi sa govorom ili pisanjem

Osobi sa demencijom teško je da se uključuje u razgovore.

Oni mogu zaboraviti šta govore ili što je neko drugi rekao. Može biti teško ući u razgovor.

Ljudi takođe mogu da pogoršaju pravopis, interpunkciju i gramatiku.

Nekima rukopis postaje teže čitljiv.

7. Zamena stvari

Osoba sa demencijom možda se neće sećati gde ostavlja svakodnevne predmete, poput daljinskog upravljača, važnih dokumenata, gotovine ili svojih ključeva.

Nestajanje imovine može biti frustrirajuće i može uticati da počne optuživati druge ljude za krađu.

8. Loše prosuđivanje ili odlučivanje

Nekome sa demencijom može biti teško da shvati šta je fer i razumno. To može značiti da previše plaćaju za stvari ili postaju lako sigurni u kupovinu stvari koje im nisu potrebne.

Neki ljudi sa demencijom takođe manje paze na održavanje lične higijene.

9. Odustajanje od druženja

Osoba sa demencijom može postati nezainteresovana za druženje sa drugim ljudima, bilo u kući ili na poslu.

Način hoda i stisak ruke mogu mnogo da kažu o vašem zdravlju

Oni se mogu povući i ne razgovarati sa drugima ili ne obraćati pažnju kada im drugi govore. Oni mogu prestati da se bave hobijima ili sportom koji uključuju druge ljude.

10. Promena ličnosti ili raspoloženja

Osoba sa demencijom može doživeti promene raspoloženja ili promene ličnosti. Na primer, mogu postati razdražljivi, depresivni, uplašeni ili anksiozni.

Oni takođe mogu postati razočarani ili delovati neprimereno.

Kada treba potražiti doktora?

Osoba koja iskusi bilo koji od ovih simptoma ili ih primeti kod voljene osobe, trebalo bi da razgovara sa lekarom.

Prema Alchajmerovoj asocijaciji, mit je da kognitivno funkcionisanje uvek pogoršava kako osoba stari. Znaci opadanja kognitivih sposobnosti mogu biti demencija ili druga bolest za koju lekari mogu pružiti podršku.

Iako još nema leka za demenciju, lekar može da pomogne da uspori napredovanje bolesti i olakša simptome i tako poboljša čovekov kvalitet života.