Osećate fantomske mirise? Slabi vam čulo mirisa? Ima li razloga za brigu?

Šta su fantozmija, anosmija i hiposmija? Šta ih izaziva, kako se leče i kako izgleda život sa oslabljenim čulom mirisa?

Osećate miris miris koji niko drugi ne oseća? To stanje se zove fantosmija, odnosno olfaktorna halucinacija. A ako imate neprijatnu fantosmiju, odnosno osećate miris nečega što je spaljeno, pokvareno, trulo ili loše – to se zove kakozmija.

Ima li razloga za brigu?

Uglavnom ne, ali…Normalno je povremeno osetiti fantomske mirise i taj osećaj obično nestane sam od sebe, ali kada halucinacije ovog tipa ne prolaze ili se vraćaju, to može izuzetno da poremeti osobu i pokvari opšti kvalitet života.

Olfaktorne halucinacije mogu izazvati obična medicinska stanja, kao što su nazalne infekcije, nazalni polipi ili problemi sa zubima. One mogu biti i rezultat nekih neuroloških stanja, kao što su migrene, povrede glave, moždani udari, Parkinsonova bolest, ali i epileptični napadi ili tumori mozga.

Osim toga, oni mogu biti i simptomi mentalnih poremećaja, kao što su depresija, bipolarni poremećaj, psihotični poremećaji, ali i pijanstvo ili „skidanje“ sa droga i alkohola. 

Život u blizini prometnih saobraćajnica vrlo je opasan po zdravlje dece

Osim zdravstvenih, na ovo stanje mogu uticati i elementi okoline, kao što su pušenje, izlaganje pojedinim hemikalijama (na primer, insekticidima ili razređivačima), ali i lečenje zračenjem kod raka vrata ili glave.

Lekar može da utvrdi da li je problem u čulu mirisa ili ukusa, odnosno da li je simptom izazvan neurološkim ili psihijatrijskim poremećajima.

Ali, bez preterane brige – fantosmija najčešće sama prođe, mada ponekad može biti postepena i može da se pojavljuje tokom nekoliko godina. Ako je, recimo, izazvana bolešću, kao što je, na primer, sinuzitis, ona prolazi kad prođe i bolest.

Ako simptom ne prolazi ili izaziva veliku neprijatnost, lekar može prepisati kapi za nos, antidepresive ili lekove protiv grčeva, a može i da anestezira delove nosa. U izuzetno retkim slučajevima, pristupa se hirurškoj proceduri da se uklone olfaktorni nervi.

Tada potpuno nestaje čulo njuha, a to se može desiti i van operacione sale. Potpuni gubitak čula njuha zove se anosmija. Delimični gubitak čula njuha zove se hiposmija.

Koliko je to ozbiljno ili strašno?

U stvari, ne toliko koliko vam se može učiniti. Štaviše, vrlo je moguće da poznajete nekoga sa hiposmijom ili anosmijom, ali oni vode toliko normalne živote da ta tema nikome i ne pada na pamet.

Većina ljudi s anosmijom normalno oseća slane, slatke, kisele i gorke stvari, ali ne razlikuje ukuse, jer oni u velikoj meri zavise od čula mirisa. Zbog toga se često žale da su izgubili osećaj ukusa (ageuzija) i da ne uživaju u hrani kao ranije.

Nauka podseća: riba u ishrani smanjuje rizik od demencije

Kako to izgleda u praksi?

Ljudi sa anosmijom kažu:

„Na primer, nema smisla jesti jagode. Oseća se ukus slatkog i kiselog, ali bez mirisa – koja je onda poenta? Nisu jagode. Isto škembići – osećaš slano i žvaćeš, ali ne može da te ’pukne’ škembić kako treba“, priča za Medik čovek koji je postepeno izgubio čulo njuha.

Anosmija se razvija kad edem ili druga opstrukcija unutar nosa, koja sprečava dospevanje mirisa do olfaktornog područja, zatim kad je olfaktorno područje uništeno ili kad su uništeni njegovi delovi.

Glavni uzroci su:

- Povreda glave (mlađe odrasle osobe)

- Virusne infekcije i Alchajmerova bolest (starije odrasle osobe)

- Prethodne infekcije gornjeg disajnog sistema, naročito gripa. Procenjuje se da su one krive za 15 do 25 odsto svih zabeleženih slučajeva hiposmije ili anosmije. Kod nekih ljudi koji imaju sklonosti, anosmiju mogu izazvati i neki lekovi.

- Drugi uzroci su prethodno zračenje glave i vrata, nedavni hirurški zahvati u području nosa ili sinusa, tumori nosa i mozga, kao i neki toksini.

Lekari vrše detaljni fizički i mentalni pregled osobe da bi se utvrdio tačan uzrok, a detaljno se pregleda i istorija pacijenta, jer, recimo, nagli početak posle povrede glave ili izlaganja toksinu može da ukaže da je to uzrok.

Lečenje:

Specifični se uzroci leče, ali se čulo mirisa ne oporavlja uvek, čak niti nakon uspešnog lečenja sinuzitisa.

Za samu anosmiju ne postoji lek. Oni koji delimično zadrže čulo mirisa, mogu sebi poboljšati uživanje u hrani dodavanjem koncentrisanih ukusa.

Anosmija donosi i druge životne promene. Na primer, još je važnije da u kući imaju dimne alarme, a moraju da budu mnogo oprezniji prilikom uzimanja konzervisane hrane i korišćenja gasa prilikom kuvanja, zbog teškoća pri otkrivanju pokvarene hrane i istjecanja gasa.

Inače, normalno starenje je vezano za značajan gubitak olfaktornih receptorskih neurona, što dovodi do znatnog slabljenja čula mirisa. Promene se obično primete u uzrastu od 60 godina, a posle 70. godine mogu biti naglašene. Anosmija, dakle, može biti deo normalnog starenja.