Poremećaj pažnje ne muči samo decu, a lekovi nisu jedini način borbe

Dobar deo odraslih ima poremećaj pažnje koji nije dijagnostifikovan. Važno je razgovarati sa stručnjakom i raditi na sebi

Psihoterapija nisu samo lekovi, koji su nekad neophodni, ali nisu jedina stvar kojom možemo rešiti probleme. Možda i važniji deo terapije jeste razgovor i želja da se radi na sebi.

To bi valjda trebalo da bude očigledno, ali postoje i brojne naučne i medicinske potvrde da je to tako.

Ovde konkretno pišemo o tome da je kontrolisanje simptoma poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod odraslih mnogo efikasnije ako terapija osim lekova podrazumeva i razgovor sa terapeutom.

Kako da reprogramirate svoj um i ostanete pozitivni svakog dana

Iako se najčešće dovodi u vezu sa adolescentima, stručnjaci ističu da je gotovo četiri odsto svetske odrasle populacije hiperaktivno i teško se koncentriše.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti bez uspostavljene dijagnoze, prema proceni stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije, u svetu ima skoro 10 miliona ljudi.

Američka studija pokazala je da razgovor sa savetnikom za mentalno zdravlje pomaže, kao dodatna terapija, da pacijenti sami upravljaju svojim simptomima.

Oni koji redovno kasne, imaju loše samopouzdanje, teško mogu da sačuvaju posao i odugovlače kada se približava važan krajnji rok, možda imaju neke od simptoma poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod odraslih.

Da, tačno je - dosada je OPASNA PO ŽIVOT!

Zahvaljujući programu doktorke Lore Naus pacijenti mogu da steknu sposobnosti koje, uz propisanu terapiju, olakšavaju i u nekim slučajevima omogućavaju upravljanje poremećajem.

Skoro četiri odsto svetske odrasle populacije ima poremećaj pažnje i hiperaktivnosti, od čega, kako ocenjuju stručnjaci SZO, kod oko 10 miliona ljudi nije uspostavljena dijagnoza.

Proteklih godina, stručnjaci za mentalno zdravlje više su se bavili ovim poremećajem kod dece nego kod odraslih, međutim studije su pokazale da to stanje može da se nastavi do poznijih godina.

Šta je sindrom hroničnog umora - kontroverzna bolest koja pogađa mali broj ljudi i retko se izleči

Doktor Stiven Safren iz Glavne bolnice u Masačusetsu, predvodio je studiju tokom koje su analizirani podaci 86 odraslih osoba sa dijagnostikovanim poremećajem i čiji simptomi nisu prestali posle uzimanja lekova.

"Lekovi ne čine sve. Oni ublažavaju simptome, ali ne podučavaju ljude kako da upravljaju simptomima", objasnio je dr Safren.

Prema njegovim rečima, terapija kognitivnog ponašanja, koja može da pomogne obolelima, predstavlja kratkotrajnu vrstu psihoterapije zasnovanu na pretpostavci da je način na koji mislimo određen našim emocijama.

To nas uči da rešavamo probleme. Kroz tu vrstu terapije, pacijentima u studiji je pokazano kako da postave i ostvare svoje ciljeve.

8 strategija za jačanje motivacije tokom depresije

"Pomažemo ljudima koji lako gube koncentraciju da pretvore nagomilane probleme u korake i takođe da odaberu plan akcije pri organizovanju i planiranju težih zadataka", naglasio je dr Safren.

Takođe, pacijenti uče kako da se vrate na pravi put kada počnu da gube fokus.

Studija objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja samo je početak istraživanja koje prati efikasnost lečenja poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod odraslih, istakli su autori i najavili nove analize i ispitivanja.