Sanjarenje je jako zdravo, šteta što mnogi prestanu to da rade kad odrastu

Kako možemo da se vratimo sanjarenju, koje je jako korisno?

Dečiji umovi često odlutaju na neko drugo mesto tokom igre ili, prosto, kad im se to radi. Nedavna studija pokazala je, međutim, da je sanjarenje zapravo teže za odrasle jer često gubimo ovu maštovitu naviku kako starimo, piše Marta Stjuart.

"To je deo našeg kognitivnog alata koji je nedovoljno razvijen i pomalo je tužan", kaže dr sci. Erin Vestgejt, profesorka psihologije na Univerzitetu Florida. Da bismo sanjarili, naš mozak mora stvarati pozitivne misli, što mnogima može biti izazov.

"Morate biti glumac, reditelj, scenarista i publika mentalne izvedbe. Iako izgleda kao da ne radite ništa, to je kognitivno opterećujuće. Prilično smo neupućeni. Čini se da ne znamo o čemu razmišljate da bismo imali pozitivno iskustvo", dodala je Vestgejt.

Mogu li se napadi panike pojaviti i u snu?

Ona i njen tim primetili su da, budući da je sanjarenje povezano s našim emocijama, ljudi koji to čine mogu bolje tolerisati bol i generalno se osećaju bolje. Teoriju su testirali na ispitanicima volonterima. Zamolili su učesnike da razmišljaju o pozitivnim, smislenim idejama. Dok je tim pretpostavio da će to pomoći ispitanicima u sanjarenju, učesnicima studije nije se svideo proces i umesto toga su želeli doživeti vođeno iskustvo.

"Bilo je to prilično teško. Činilo se da im nije palo na pamet da bi vreme mogli iskoristiti za uživanje u vlastitim mislima", kaže Vestgejt.

Prema rezultatima studije, učesnici su u početku razmišljali o stvarima koje nisu imale veze s njihovim sećanjima ili emocijama, poput, recimo, sladoleda. No kada su im autori studije dali teme na izbor, poput budućih ciljeva, očekivanih događaja i omiljenih uspomena, kreativno razmišljanje se povećalo za čak 50 odsto.

Na kraju, pozitivno razmišljanje kroz sanjarenje ima neverovatne mentalne prednosti.

Granični poremećaj ličnosti: Prepoznajte simptome na vreme

"To je nešto što nas izdvaja. Definiše našu ljudskost. Omogućuje nam da zamislimo nove stvarnosti, međutim, takva vrsta razmišljanja zahteva praksu", ističe Vestgejt.

Da biste to postigli sami, pokušajte da prizovete prijatne misli.

"To je nešto što svi mi možemo učiniti, a koncept ima smisla i za decu od četiri ili pet godina. Takođe, imajte na umu da je ovo svima teško. Nema dokaza da su neki tipovi ljudi jednostavno bolji od drugih u sanjarenju", kazala je Vestgejt.

Ono što ohrabruje jeste to da svi u tome uz vežbu možemo postati bolji nego što jesmo. Konačno, sanjarenje u pravo vreme, poput svakodnevnih zadataka, pranja zuba ili kupanja, učiniće proces lakšim.

"Sledeći put kada budete hodali, umesto da izvadite telefon, pokušajte da sanjarite. Kada budete razvijali svoju sposobnost sanjarenja, imaćete na raspolaganju izvor prijatnih misli tokom stresnih vremena. Ono što osećamo je u funkciji onoga što mislimo, a prijatne misli mogu biti moćno oruđe za oblikovanje naših emocija", zaključila je Vestgejt.