Šta je TALASEMIJA i kako da prepoznate ako je imate?

Talasemija je nasledni poremećaj krvi izazvan kada telo ne stvara dovoljno hemoglobina.

Kada nema dovoljno hemoglobina, ćelije ne funkcionišu pravilno i traju kraće vreme, pa u krvotokom putuje manje zdravih crvenih krvnih zrnaca.

Crvena krvna zrnca prenose kiseonik u sve ćelije tela. Kiseonik je vrsta hrane koju ćelije koriste za svoje funkcionisanje. Kada nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca, takođe nema dovoljno kiseonika koji se isporučuje svim ostalim ćelijama tela, što može dovesti do toga da se osoba oseća umorno, slabo ili bez daha. Ovo je stanje koje se naziva anemija. Ljudi sa talasemijom mogu imati blagu ili tešku anemiju. Teška anemija može oštetiti organe i dovesti do smrti.

Koje su vrste talasemije?

Zavisno od prisutnih genetskih promena, postoji više varijanti bolesti.
Na osnovu toga koji globinski lanac hemoglobina je prisutan u manjku, razlikuju se dva oblika talasemije:
1. Alfa talasemija
2. beta talasemija

Hemoglobin, koji prenosi kiseonik do svih ćelija u telu, sastoji se od dva različita dela, koja se nazivaju alfa i beta. Kada se talasemija naziva „alfa“ ili „beta“, to se odnosi na deo hemoglobina koji se ne pravi. Ako alfa ili beta deo nije napravljen, nema dovoljno gradivnih elemenata za stvaranje normalnih količina hemoglobina. Niska alfa naziva se alfa talasemija. Niska beta se naziva beta talasemija.

Lekar savetuje: Kako da izlečite anemiju PRIRODNIM putem

Kada se koriste reči “minor” ili “major” uz talasemiju opisuju koliko je talasemija ozbiljna. Osoba koja ima talasemiju možda uopšte nema simptome ili može imati samo blagu anemiju, dok osoba sa talasemijom major može imati ozbiljne simptome i možda će joj trebati redovne transfuzije krvi.

Na isti način na koji se osobine za boju kose i strukturu tela prenose sa roditelja na decu, osobine talasemije prenose se sa roditelja na decu. Vrsta talasemije koju osoba ima zavisi od toga koliko i koju vrstu osobina za talasemiju je osoba nasledila ili dobila od roditelja. 

Ova hrana čuva srce i krvne sudove (II deo)

Na primer, ako osoba dobije osobinu beta talasemije od oca, a drugu od majke, imaće beta talasemiju major. Ako bi osoba dobila svojstvo alfa talasemije od majke, a normalne alfa delove od oca, imala bi svojstvo alfa talasemije (koja se naziva i alfa talasemija minor). 

Imati talasemijsku osobinu znači da možda nemate simptome, ali tu osobinu možete preneti na svoju decu i povećati rizik od pojave talasemije.

Kako da znam da li imam talasemiju?

Ljudi sa umerenim i teškim oblicima talasemije obično saznaju za svoje stanje u detinjstvu, jer rano u životu imaju simptome teške anemije. Ljudi sa manje teškim oblicima talasemije mogu to saznati tako što imaju simptome anemije, ili im lekar pronađe anemiju rutinskim testom krvi ili testom urađenim iz drugog razloga.

ANEMIJA: uobičajni i skriveni simptomi

Budući da su talasemije nasledne, stanje se ponekad javlja kod porodica. Neki ljudi saznaju za svoju talasemiju jer imaju rođake sličnog stanja.

Ljudi koji imaju članove porodice iz određenih delova sveta imaju veći rizik od obolevanja od talasemije. Osobine za talasemiju su češće kod ljudi iz mediteranskih zemalja, poput Grčke i Turske, i kod ljudi iz Azije, Afrike i Bliskog Istoka. Ako imate anemiju, a imate i članove porodice iz ovih područja, lekar će vam možda dodatno testirati krv kako bi utvrdio da li imate talasemiju.

Mogu li sprečiti talasemiju?

Pošto se talasemija prenosi sa roditelja na decu, vrlo ju je teško sprečiti je. Međutim, ako vi ili vaš partner znate za članove porodice koji imaju talasemiju ili ako oboje imate članove porodice iz mesta u svetu gde je talasemija česta, možete razgovarati sa genetskim savetnikom da biste utvrdili koliki bi rizik bio od prenošenja talasemije na svoju decu.