Šta je bilharzija, puževa groznica ili šistozomijaza?

Bilharzija, ili „puževa groznica“, je bolest koju uzrokuje parazitski crv. 

Crv ili metilj ima nekoliko različitih vrsta. Napada creva i urinarni sistem, ali pošto živi u krvnim sudovima, može naneti štetu i drugim sistemima u telu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) opisuje bilharziju - koja je danas uglavnom poznata kao šistozomijaza - i kao akutnu i kao hroničnu bolest. Simptomi se pojavljuju dok telo reaguje na prisustvo parazita, ali komplikacije mogu trajati dugoročno.

Bolest može da zahvati različite delove tela, uključujući pluća, nervni sistem i mozak. Površina oštećenja zavisiće od vrste parazita.

Bilharzija obično nije fatalna odmah, ali je hronična bolest koja može ozbiljno oštetiti unutrašnje organe. Kod dece to može dovesti do smanjenog rasta i problema sa kognitivnim razvojem.

Neke vrste bilharzije mogu uticati na ptice i sisare, poput vodenih bivola.

Kako se dobija ova bolest?

Prema SZO, zaraza započinje kada osoba dođe u direktan kontakt sa svežom vodom gde određene vrste vodenih puževa su nosioci ovog parazita.

Paraziti ulaze u telo kada osoba pliva, kupa se ili vesla u kontaminiranoj vodi. Takođe se mogu zaraziti pijući vodu ili jedući hranu koju je osoba oprala u neobrađenoj vodi.

Infektivni oblik metilja poznat je kao larva. Larve izlaze iz puževa, prolaze kroz kožu osobe kada su u vodi i razvijaju se u odrasle crve koji žive u krvi pojedinca.

U zavisnosti od vrste crva, bilharzija može uticati na:

• creva
• urinarni sistem
• jetru
• slezinu
• pluća
• kičmenu moždinu
• mozak

Ciklus zaraze parazitom započinje kada jaja crva uđu u čistu vodu kroz izmet i urin ljudi koji već imaju infekciju.

Jaja se izlegu u vodi, oslobađajući sitne larve, a larve se razmnožavaju unutar vodenih puževa.

Nakon što zaraze vodene puževe, larve crva se oslobađaju. Larve mogu preživeti do 48 sati.

Svi ih imamo na licu, izgledaju odvratno pod mikroskopom, a da li su opasne?

One mogu prodreti u ljudsku kožu i ući u krvotok gde putuju kroz krvne sudove, pluća i jetru, a zatim do vena oko creva i bešike.

Nakon nekoliko nedelja, crvi sazrevaju. Oni se zatim pare i počinju da proizvode jaja. Ova jaja prolaze kroz zidove bešike, creva ili oboje. Na kraju, telo napuštaju putem urina ili izmeta. U ovom trenutku, ciklus počinje ponovo.

Osoba sa šistozomijazom je ne može preneti drugoj osobi. Ljudi se zaraze samo zagađenom vodom tamo gde puževi žive.

Gde se možete zaraziti?

Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, više od 200 miliona ljudi ima bilharziju širom sveta.

Mesta na kojima se parazit javlja:

• Afrika, uključujući Egipat i dolinu Nila
• Južna Amerika i delovi Kariba
• Jugoistočna Azija
• Jemen, na Bliskom Istoku

Bilharzija može uticati na ljude bilo koje starosne grupe u pogođenom području, ali oni koji su najugroženiji su:

• deca
• plivači, ljudi koji rade ili imaju druge kontakte sa slatkovodnim rekama, kanalima, jezerima i potocima

Bilharzija se ne javlja toliko u drugim delovima sveta, ali ljudi su razvili osip poznat kao svrab plivača ili cerkarijalni dermatitis, nakon izlaganja srodnoj vrsti šistozoma, parazita koji uzrokuje bilharziju.

Opasnost od infekcije preti ako ljudi putuju u područja u kojima bolest postoji. Svako ko poseti ove regione treba da se obrati lekaru o predostrožnosti koje treba preduzeti.

Simptomi

Uticaj infekcije zavisi od vrste crva i stadijuma infekcije.

Simptomi se javljaju kada telo reaguje na jaja crva.

Akutna faza

Prema CDC-u, simptomi mogu potrajati između 14 i 84 dana.

Otprilike 3 do 8 nedelja nakon infekcije, osoba može dobiti:

• osip
• groznicu
• glavobolju
• bolove u telu ili mijalgiju
• teškoće sa disanjem

Hronična faza

Mnogi ljudi ne pokazuju simptome u ranoj fazi, ali mogu razviti simptome kako bolest napreduje. Ovi kasniji simptomi ponovo zavise od vrste parazita.

Ako paraziti utiču na jetru ili creva, simptomi mogu biti:

• dijareja i zatvor
• krv u stolici
• crevni čirevi
• fibroza jetre
• portalska hipertenzija ili povišen krvni pritisak oko digestivnog sistema

Ako paraziti utiču na urinarni sistem, može se pojaviti:

• krv u urinu
• bolno mokrenje
• veći rizik od raka bešike

Vremenom se može razviti anemija. U retkim slučajevima, parazit može uticati na centralni nervni sistem.

Deca su mogu imati usporen rast i smanjenu sposobnost učenja.

Dijagnoza

Ako osoba ima simptome ili misli da je možda imala kontakt sa kontaminiranom vodom, trebalo bi da se obrati lekaru. Lekar je može uputiti na specijalistu za zarazne bolesti ili tropsku medicinu.

Trebali biste biti spremni da kažete lekaru:

• gde su putovali
• koliko su dugo bili tamo
• da li su bili u kontaktu sa zagađenom vodom
• bilo koji simptomi i kada su se prvi put pojavili
• da li su imali svrab ili krv u urinu

Uzorak stolice ili urina pokazaće da li ima jaja larvi. Lekar može zatražiti test krvi.

Kako zdravlje creva utiče na zdravlje celog organizma?

Crvu treba oko 40 dana da mu sazre. Uzorak krvi možda neće pokazivati pouzdane rezultate najmanje 6 do 8 nedelja nakon izlaganja.

Ako postoje crevni simptomi, osobi će možda trebati biopsija rektuma, čak i ako su testovi urina i krvi negativni. Takođe, moguća je i biopsiju bešike.

Možda je dobra ideja da se osoba podvrgne pregledu 3 meseca po povratku kući, čak i ako nema simptome, jer se simptomi mogu pojaviti tek kasnije.

Lečenje

Nije dostupna vakcina za šistozomijazu, ali lečenje može pomoći u smanjenju uticaja infekcije.

Ako je rezultat testa osobe pozitivan, tretman antiparazitskim lekovima je obično je efikasan sve dok pojedinac nije doživeo značajnu štetu ili komplikacije.

Rak debelog creva je drugi najčešći malignitet u Srbiji!

Lekovi mogu da pomognu, čak i u poodmakloj fazi, ali ne sprečava ponovnu infekciju.

Ljudi koji žive u rizičnom području mogu uzeti jednu oralnu dozu leka, kako bi smanjili šansu za infekciju i komplikacije. Ljudima će ovaj tretman možda trebati nekoliko godina.

Istraživači rade na razvoju vakcine koja će zaustaviti nastavak životnog ciklusa parazita kod ljudi.

Prevencija

CDC savetuje ljudima da izbegavaju svaki kontakt sa slatkom vodom u oblastima u kojima je verovatno zagađenje.

Ljudi treba da vode računa kada:

• idu na plivanje a da nije morska voda ili hlorisana u bazenu
• koriste vodu za piće
• jedu hranu opranu u vodi
• kupaju se

Obrada vode jodom ne ubija parazite. Svako ko živi ili putuje tamo gde je bolest prisutna treba da pije samo flaširanu vodu ili da prethodno prokuva vodu najmanje 1 minut.

Svaki kontakt sa zagađenom vodom, ma kako blag bio, može dovesti do infekcije. Iz tog razloga, ljudi takođe treba da prokuvaju i ohlade vodu za kupanje pre nego što je upotrebe. Vodu možete bezbedno čuvati 1 do 2 dana pre nego što je upotrebite.