Tardivna diskinezija: Sve što treba da znate o ovom neprijatnom poremećaju

Tardivna diskinezija je neurološki sindrom koji prouzrokuje ponavljajuće, nevoljne pokrete lica i tela.

Poremećaj uglavnom nastaje upotrebom neuroleptičkih lekova.

Ovi lekovi su prepisani za psihijatrijske poremećaje (i neka gastrointestinalna i neurološka pitanja) i deluju blokirajući telesne receptore za dopamin.

Dopamin je neurotransmiter koji kontroliše receptore u mozgu zadužene za osećaj nagrada i užitaka, ali koji između ostalog takođe igra važnu ulogu u motoričkim funkcijama.

Nije potpuno jasno zašto ili kako počinju simptomi tardivne diskinezije, ali se smatra da su povezani sa hroničnim blokiranjem ovih receptora.

Neuroleptički lekovi koji obično uzrokuju poremećaj:

• Amokapin
• Kompazin ili Kompro (prohlorperazin)
• Haldol (haloperidol)
• Proliksin (flufenazin)
• Reglan (metoklopramid)
• Sibelijum (flunarizin)
• Stelazin (trifluoperazin hidrohlorid)
• Torazin ili largactil (hlorpromazin)

Obično je potrebno više meseci ili godina da se razvije upotrebljavanje neuroleptika tardivna diskinezija, ali poremećaj se ponekad može javiti za samo šest nedelja, prema američkoj Nacionalnoj medicinskoj biblioteci.

U retkim slučajevima lekovi koji uključuju litijum, selektivne inhibitore ponovne pohrane serotonina (SSRI) i selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina i norepinefrina (SNRIs) navodno su izazvali tardivnu diskineziju ili sindrome koji se od njega klinički ne razlikuju, navodi se u izveštaju objavljenom u julu 2013. u časopisu Tremor i druga hiperkinetička kretanja.

Diskinezija se može razviti i kod ljudi sa šizofrenijom koji nisu koristili antipsihotike.

Vodič: Šta je tačno šizofrenija, kako se tretira i kakve su prognoze

Ova vrsta diskinezije, koja se naziva spontana diskinezija, može se javiti kod oko 40 % ljudi sa šizofrenijom koji nisu uzimali ove lekove, navodi se u izveštajuobjavljenom u septembru 2011. u Međunarodnom pregledu o neurobiologiji.

Simptomi 

Tardivna diskinezija uglavnom prouzrokuje nasumične pokrete lica, jezika, usana ili vilice, što rezultira:

• Facijalnim ekspresijama
• Protruzijama jezika
• Pokretima usana koji podsećaju na žvakanje 
• Brzim treptanjem

U nekim slučajevima, mogu se javiti i nevoljni pokreti udova. Poremećaj može uticati na prste, ruke, noge i trup, uzrokujući ili brze, trzajne pokrete ili sporo, zglobno kretanje. Moguće je i pomeranje pokreta praćenih disanjem.

AIMS test

Simptomi tardivne diskinezije mogu se pojaviti slični simptomima nekoliko drugih poremećaja pokreta, kao što su Parkinsonova bolest, Hantingtonova bolest, cerebralna paraliza, Turetov sindrom i distonija.

Da bi otkrili tardivnu diskineziju kod ljudi koji uzimaju neuroleptičke lekove i da bi pratili težinu simptoma tokom vremena, lekari se pozivaju na alat nazvan Skala abnormalnih nevoljnih pokreta (Abnormal Involuntary Movement Scale - AIMS.

Tokom AIMS testa, lekar će vam izmeriti nehotično kretanje vašeg tela po skali od pet tačaka. Ovo uključuje pokrete vašeg:

• Lica (čelo, obrve, obrazi)
• Usana
• Vilice
• Jezika
• Gornjih ekstremiteta (ruke, zglobovi i prsti)
• Donjih ekstremiteta (noge, kolena, gležnjevi i nožni prsti)
• Vrata, ramena i bokova

Vaš lekar će takođe proceniti ukupnu ozbiljnost vaših pokreta, da li ste ih svesni i da li ste u nevolji.

Tokom pregleda od vas će se tražiti da izvršite različite akcije, poput otvaranja usta, izvlačenja i fleksiranja ruku, šetnje, između ostalog.

Lečenje 

Lečenje tardivne diskinezije varira među ljudima.

Kao prvi korak, vaš lekar će preporučiti minimiziranje ili prekid upotrebe štetnog neuroleptičkog leka (ako je to sigurno, s obzirom na vaše stanje). Vaš lekar može da vam prepiše alternativni lek.

Kako veštačko osvetljenje utiče na mentalno zdravlje?

Međutim, neki ljudi će imati ireverzibilnu tardivnu diskineziju čak i nakon prestanka uzimanja lekova.

Austedo (deutetrabenazin) i Ingrezza (valbenazin tozilat) su odobreni od Uprave za hranu i lekove posebno za lečenje tardivne diskinezije.

Ostali lekovi se mogu koristiti bez etikete za lečenje simptoma tardivne diskinezije, uključujući Ksenazin (tetrabenazin), injekcije benzodiazepina, Botok (botulinum toksin) i Klozaril ili FazaClo (klozapin).

Proučavani su različiti drugi tretmani za lečenje tardivne diskinezije, ali njihova efikasnost nije poznata.