Trihineloza - podsetnik važnosti dobre obrade mesa i pažljivog rukovanja

Naporna i teška zaraza može drastično da pogorša kvalitet života i privremeno nas zakuje za krevet

Jedna od glavnih opasnosti konzumiranja nedovoljno dobro obrađenog mesa jeste trihineloza. Iako većina ljudi koji redovno rade sa mesom znaju kako da se izbegne ova zaraza, nije zgoreg podsetiti se.

Ali, šta je to trihineloza?

To je parazitarno oboljenje koje izaziva Trichinella spiralis. Larve trihina žive inkapsulirane u mišićima, a odrasli paraziti u crevima čoveka i raznih životinja (najčešće svinja, pacova, pasa, lisica, jazavaca, medveda i mačaka).

Trichinella spiralis je mali crv. Ženka je dugačka 0.3 do 0,4 centimetara, a mužjak nešto kraći. Pošto jedan deo života parazitira u mišićima (kao larva), a drugi deo u crevima (kao odrasli parazit) istog domaćina, to se razlikuje mišićna i crevna trineloza.

Koji vitamini su svakodnevno potrebni našem organizmu? (TABELA)

Ljudi se zaraze konzumiranjem sirovog ili nedovoljno termički obrađenog trihineloznog svinjskog mesa. Kapsule mišićnih trihinela se rastvaraju u želudačnoj kiselini čoveka. Larve se oslobode i već posle tri do četiri dana postaju polno zrele.

Ove crevne trihine se zakače za sluzokožu creva i tu se pare. Posle parenja mužjak ugine, a ženka se zavlači duboko u sluzokožu. Ženke ostaju u životu 5 do 6, a nekada i 12 nedelja. Svaka ženka rađa oko 1.500 (nekada i 10.000) larvi. Larve su dugačke oko 0,10 milimetara.

Larve prodiru u sluzokožu creva i putem krvi raznose se po celom telu domaćina. Zadržavaju se uglavnom u mišićima i tu mogu da se razvijaju samo u onim mišićnim vlaknima koje imaju sarkolemu. Larve se najčešće nalaze u mesnatom korenu dijafragme, kao i u ostalim delovima dijafragme, zatim u mišićima grkljana, jezika, trbuha i interkostalnim mišićima.

Kako da kontrolišete holesterol i zašto je to važno?

Tri nedelje posle infestacije završen je rast mišićne trihinele, koje dostignu dužinu od oko 0,8 do 1,0 milimetara. Posle toga se savijaju i zauzimaju spiralan oblik. U toku drugog meseca od infestacije oko trihine počinje da se stvara kapsula.

Kapsula je u početku prozirna. Posle 6 meseci počinje zakrečavanje kapsule koje završava za 15 do 16 meseci. Zakrečana kapsula je neprozirna. Trihinela u zakrečanoj kapsuli ostaje obično nepovređena. U ovom latentnom stanju trihinela može da provede i preko 20 godina.

Glavni prenosnici trihinela su pacovi, od kojih se zaraze svinje, a preko svinjskog mesa čovek. Kod čoveka se prvi znaci bolesti pojave najčešće pet do osam dana posle uzimanja zaraženog mesa (pri jakoj invaziji već posle 24 časa).

Orasi štite i creva i srce!

Trihineloza kod ljudi prolazi kroz tri faze koje su usko povezane sa biološkim ciklusom parazita. Period razvoja trihinele spiralis u tankom crevu odgovara crevnoj fazi bolesti. Prvi simptomi se mogu pojaviti već posle nekoliko dana od korišćenja trihineloznog mesa (period inkubacije varira od 5 do 45 dana u zavisnosti od broja larvi u mišićima odnosno infektivne doze ).

Ovi simptomi nisu ni karakteristični niti obavezno prisutni. Može se javiti gubitak apetita, malaksalost, muka, gađenje, bolovi u predelu želuca, povraćanje ili proliv. Ovim simptomima se često ne pridaje značaj niti se samo na osnovu njih može posumnjati na ovu bolest.

Kada mlade larve pređu u krvotok a putem krvi u poprečno- prugaste mišiće, počinje faza migracije. Najviše larvi se zadržava u onim mišićima koji su najbolje prokrvljeni. To su dijafragma, međurebarni mišići, mišići jezika, mišići za žvakanje i pokretanje očnih jabučica. U ovoj fazi larve mogu dospeti i do drugih organa, ali se u njima ne zadržavaju. Bolesnik najpre počinje da se žali na bolove u mišićima, uz povišenu  telesnu temperaturu (i do 40°C) koja traje više dana, nekada i više nedelja.

Često se bolesnik žali na bolove u očnim jabučicama, naročito pri njihovim pokretima (tzv. "ukočeni pogled"), na bolove pri žvakanju i gutanju, disanju ili pokretima ekstremiteta. Veoma je upečatljiva pojava otoka lica i očnih kapaka, katkad praćena izrazitim konjunktivitisom ili konjunktivalnim krva renjima. Istovremeno se javlja jedan, tvrd i bolan otok muskulature ekstremiteta koji ograničava njihovu aktivnu pokretljivost.

Da li su proteinski šejkovi zaista dobra ideja nakon treninga?

U težim oblicima bolesti, kod zahvatanja dijafragme i interkostalnih mišića u većoj meri, viđaju se znaci disfunkcije respiratomog sistema (dispnoičke krize, astmatiformni kašalj). Na koži se ponekad vida makulozni ili makulopapulozni  osip praćen svrab om. Znaci  nadraženosti nervnog sistema  mogu se javiti i glavobolja, nesanica, konvulzije. Najozbiljnije manifestacije ove faze bolesti jesu znaci globalne srčane insuficijencije: brzo zamaranje, izrazita malaksalost, osećaj gušenja, palpitacije, kongestiju pluća i drugo. 

Posledica je razvitak akutnog trihineloznog miokarditisa, koji je u oko 20 odsto praćen i odgovarajućim promenama u EKG-u. Ovi simptomi se najčešće javljaju 8-15 dana od konzumiranja infestiranog mesa i treba da pobude sumnju na trihinelozu.

Značajan epidemiološki podatak, je da je bolesnik konzumirao meso, koje nije pregledano na trihinelozu kao i pojava sličnih simptoma kod ukućana koji su jeli takvo meso ili prerađevine. U trećoj fazi dolazi do smirivanja upalnih procesa u mišićima i učauravanja larvi. Faza oporavka može da traje mesecima.

Efikasan lek za ovu bolest ne postoji. Srećom, u najvećem broju slučajeva ona je samoograničavajuća i povoljnog toka uz simptomatsko lečenje.

Kod bolova u mišićima dobro pomažu mirovanje u postelji i primena salicilata.

U suzbijanju alergijskih manifestacija korisni su antihistaminici. Kod najtežih oblika bolesti (znaci miokarditisa, lezije CNS-a i respiratorne musku­lature), lečenje se sprovodi i glikokortikoidima (prednizan 20-60 mg/dan tokom 3-4 dana, zatim se doza postepeno smanjuje i obustavlja nakon 10-14 dana). Glikokortikoidi pomažu svojim antiinflamatornim, antialergijskim i imunosupresivnim dejstvom.

Primena antihelmintika kod ove infestacije ima smisla u intestinalnom stadijumu, dok je nji­hovo dejstvo na mišićne larve vrlo nesigurno. Lek prvog izbora je albendazol (400 mg dnevno tokom 14 dana) a može se primeniti i mehendazol (20-50 mg/kg telesne težine na dan, tokom 14 dana).

Kako je veoma često izražena hipoproteine­mija, neophodna je nadoknada belančevina putem hiperproteinske ishrane. Tokom čitave bolesti valja sprovoditi adekvatnu negu bolesnika, a u fazi rekonvalescencije fizikalnu rehabilitaciju.

Najsigurnija mera zaštite je termička obrada mesa (kuvanjem ili pečenjem), pri kojoj treba da se postigne tempe­ratura od najmanje 77 °C u toku 30 minuta u svim delovima mesa. Larve se mogu uništiti dubokim zamrzavanjem mesa na -15. °C tokom 21 dan, ili na -18 °C tokom 24 sata. Salamurenje, dimljenje i sušenje mesa nisu sigurne mere za uništavanje larvi T. spiralis.

Stres i infekcije: Na koji način su povezani?

Najvažnija mera kolektivne prevencije je trihinoskopski pregled mesa, koji sprovodi nadležni veterinarska služba. U suzbijanju trihinoze kod ljudi veliki značaj ima sprečavanje zaražavanja domaćih svinja (derati­zacija staja, tovilišta, klanica) i uklanjanje uginulih životinja van domašaja svinja i pacova. Svinje ne treba toviti sirovim, termički neobra­đenim otpacima i iznutricama jer mogu da sadrže larve T. spiralis.

Zdravstveno vas pitan je stanovništva, naročito stočara i lovaca, u pogledu upotrebe mesa domaćih i divljih svinja, kao i drugih životinja, značajno doprinosi suzbijanju ove bolesti.