U Srbiji ova bolest godišnje ubije jedan prosečni grad, kako prepoznati simptome

Kardiolog objasnio kako prepoznati simptome ove opake bolesti

Prof. dr Petar Seferović, kardiolog i potpredsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju, pričao je na RTS-u o simptomima i načinu lečenja ovog oboljenja.

Srčani problemi godišnje odnesu dovoljno života da se ispuni jedan mali grad u Srbiji, upozorio je on.

Koliko porcija RIBE nedeljno treba pojesti za zdravije SRCE?

"Srčana slabost je hronično oboljenje, posledica svih srčanih bolesti, to je veoma značajno da se shvati jer mi postajemo žrtve sopstvenog uspeha. Veoma smo uspešni u lečenju hipertenzije, infarkta, imamo dobre lekove i produžavamo bolesnicima život. To je faktor koji nam omogućava da shvatimo da je rizik za srčano obollenje, rizik i za slabost, to je glavna poruka koju bi danas trebalo da prenesemo. Srčana slabost je predvidiva, izlečiva i postoje veoma dobri lekovi, čak i u doba korone i uz koronu. Ona je delimično i srčano obolenje, kod posebnih bolesnika izaziva i slabost", rekao je on.

Zašto je za lečenje kardiovaskularnih bolesti bitno kojeg ste pola?

Kako prepoznati prve simptome?

"Problem je što su simptomi opšti, malaksalost, gušenje, umor, to su sve signali i mnogih drugih bolesti. Zbog toga bolesnici zanemare svoj problem, lek za to je da se jave lekaru koji će jasno i nedvosmisleno isključiti ili postaviti dijagnozu. Klinički pregled, razgovor i ultrazvuk će dati grubu sliku da li je reč o srčanoj slabosti. Ultrazvuk može i u Domu zdravlja da se uradi, nije potrebna vrhunska ustanova", rekao je on.

Čak jedna od pet osoba preko 40 godina ima srčanu slabost, postoje li genetske predispozicije ili način života koji podiže rizik?

Srećnije detinjstvo za zdravije srce!

"Savremeni način života, sa šansom da bolesnik brzo dobije šećer, pritisak, holesterol, da se slabije kreće, da ne daj Bože puši, dovodi do zanemarivanja zdravlja, i to omogućava da se srčana slabost pojavi. Faktori rizika mogu da budu prepoznati i bolesnik mora da zaustavi taj začarani krug. Neki imaju veću šansu da obole, to je ono što predstavlja crvenu zastavicu za lekara, da što pre takvog bolesnika intenzivno leči, kako lekovima tako i higijensko-dijetetskim režimom", rekao je on.