UPOZORENJE: Kardiovaskularne bolesti u Srbiji godišnje odnesu i do 60.000 života!

Kako ističu stručnjaci, period epidemije podsetio nas je sve na to koliko su srčana obolenja u Srbiji česta i ozbiljna 

Istraživanje je pokazalo da je čak 20% pacijenata koji su preležali koronu, dobilo i neku vrstu srčanog oboljenja.

Kardiovaskularne bolesti su najmasovniji zdravstveni problem, a ujedno i važan faktor rizika za ishod kovida 19.

Taj rizik raste sa godinama, a najugroženiji su oni koji istovremeno imaju srčanu i šećernu bolest.

Iskustva u svetu pokazuju da oko 20 odsto kovid pacijenata razvije upalu srčanog mišića, a sve je više takvih komplikacija i u našoj zemlji.

Novi dokazi: Kovid19 NIJE samo respiratorna bolest, treba testirati i druge organe!

Kardiolog dr Arsen Ristić ovu pojavu objasnio je na sledeći način: „U okviru kovida 19 prvi organ koji strada su pluća. 

U okviru bolesti pluća će se poremetiti razmena gasova i naši pacijenti će imati nizak sadržaj kiseonika, a to smeta svim srčanim oboljenjima.”

Dugotrajni nizak nivo kiseonika, koji je čest kod težeg oblika kovida 19, pogoršava srčane tegobe, utiče na srčanu slabost i destibilizuje bolesnike.

VAŽNO UPOZORENJE! Ovo su znaci da vaše srce ne radi kako treba!

"Kod ljudi koji su pre kovida imali umereni stepen srčane insuficijencije i dolazili dva puta godišnje na kontrole, živeli normalno, nakon što prežive kovid, ta srčana slabost je često dvostruko teža", istakao je, dodavši da ne možemo znati da li smo osetljivi na kardiovaskularne bolesti, izuzev ako imamo nekoga u porodici ko je imao srčanu slabost.

Kako je istakao, kovid pandemija nas je podsetila na to koliko su kardiovaskularne bolesti česte i masovne. One nose 50% ukupnog mortaliteta.

Zbog kardiovaskularnih bolesti u Srbiji godišnje umre između 50.000 i 60.000 ljudi, što je grad veličine Zaječara.

Ova hrana čuva srce i krvne sudove (II deo)

Izvor: B92, Medik