filteri close
Objavljeno: 25.11.2019. Image source: Pixabay/zachvanstone8
300x600

Jetra je vitalni organ i njeno zdravlje je ključno za naš život. Koje vrste masnih jetra postoji i koliko su opasne

Kada pričamo o fizičkom zdravlju i problemima, često se pominju visok pritisak, holesterol, artritis, problemi sa šećerom, ali ne i masna jetra, koja je po mnogo čemu nalik njima. S jedne strane, podjednako je učestala, a s druge od nje primarno oboljevaju osobe starije od 50 godina.

Drugo ime za masnu jetru je steatoza jetre.

Normalno je da masnoća bude prisutna u jetri, ali ako čini više od pet do 10 odsto težine jetre, moguće je da se ima alkoholna ili ne-alkoholna bolest jetre. U nekim slučajevima, ove bolesti mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Masna jetra uglavnom ne uzrokuje tegobe, odnosno donosi samo bol pod desnom stranom grudnog koša zbog uvećanja jetre. Ona može biti alkoholna ili ne-alkoholna. Pored ovih, tu je i ciroza jetre, kada dolazi do anoreksije, slabosti, zamaranja, nekad i do mučnine i povraćanja.

Glavni uzroci nastanka masne jetre su gojaznost, alkoholizam ili šećerna bolest.

Znate li koliko je žuč važna i kako da je čuvate?

Pa da prođemo kroz osnovne tipove.

Masna jetra nastaje kao posledica sakupljanja masti u jetri. Masnu jetru uzrokuju brojni urođeni i stečeni poremećaji metabolizma masti. Uzročnici nastajanja mogu biti:  lekovi i toksini (alkohol, kortikosteroidi, kontracepcija), prehrambeni uzroci (gojaznost, šećerna bolest, gladovanje, poremećaji metabolizma masti, bolesti gušterače, upalne bolesti creva), zatim nasledne bolesti (cistična fibroza, galaktozemija, Vilsonova bolest i drugo), onda virusne bolesti (hepatitis C).

Masna jetra je dugo smatrana benignim stanjem koje ne napreduje u bolest, ali novija saznanja pokazuju da ona može biti vrlo ozbiljna i dovesti do ciroze jetre.

Klinička slika Masna jetra većinom ne uzrokuje tegobe ili uzrokuje samo bol pod desnom stranom grudnog koša zbog povećanja jetre. Najčešće se dijagnostifikuje ultrazvukom trbuha i laboratorijski povišenim vrednostima jetrenih testova.

Lečenje zavisi od uzroka, alio treba napomenuti kako ne postoji specifična farmakološka terapija ovog stanja. Kod većine bolesnika korisno je smanjenje telesne težine i prekid uzimanja supstanci koje su dovele do masne jetre, što dovodi do poboljšanja nalaza. Naravno, neophodna je fizička aktivnost, provođenje dijete, izbegavanje nepotrebnih lekova, kao i regulisanje šećera u krvi.

Uvećana prostata: Kada je vreme za zabrinutost?

NASH je bolest koja na jetri izaziva promene koje su iste kao kod alkoholne bolesti jetre, a pojavljuje se kod ljudi koji ne konzumiraju alkohol. Pretpostavlja se da je NASH uzrok većine ranije uzročno nejasnih ciroza jetre. Ovo jeste ozbiljan zdravstveni problem. Rizični faktori za NASH dele se u ove kategorije: lekovi i toksini, nasledni i stečeni poremećaji metabolizma. NASH se najčešće javlja kod gojaznih žena srednjih godina, kod insulin nezavisne šećerne bolesti i povišenih masnoća u krvi.

Klinička slika NASH je kod većine bolesnika bez tegoba i najčešće se dijagnostifikuje slučajno, tokom laboratorijskih analiza krvi u sklopu sistematskog pregleda. Bolesnici se ponekad žale na umor, malaksalost, bol sa ispod desne strane grudnog koša. Nije retko da se pronađe i uvećanje jetre, a ponekad i slezine. Nedvosmisleno je dokazano da NASH dovodi do ciroze ako se ne leči.

Nema specifične terapije za NASH. Pokušava se sa kontrolom telesne težine i poremećaja masti i šećera uz izbegavanje potencijalno toksičnih lekova.

Šta je "sindrom lenje domaćice" i kako može da vas zavara ako ne obratite pažnju

Ciroza je hronična jetrena bolest koja dovodi do promene u građi jetrenog tkiva, krvnih sudova i stanica jetre, što može dovesti do žutice, povišenja pritiska u sistemu vena jetre, pojavom slobodne tečnosti u trbušnoj šupljini, poremećajem svesti i otkazivanjem jetre. Uzroke ciroze delimo na sljedeće kategorije:

Virusni hepatitisi (B, C, D), metaboličke bolesti (hemokromatoza, Vilsonova bolest, cistična fibroza, galaktosemija, porfirija), bolesti žučnih sistema (opstrukcije žučnih vodova kamencima, tumorom i drugo), smetnje u odvođenju venske krvi, lekovi i toksini, imunološke bolesti, kao i ostali uzroci (na primer, pomenuti NASH ili sarkoidoza).

Kod bolesnika sa cirozom jetre dolazi do anoreksije, slabosti, zamaranja, ponekad mučnine i povraćanja. Često se javlja temperatura, što je dodatni dijagnostički problem zbog potrebe da se isključi izvor infekcije. Temperatura je najčešće stalna i blago povišena. Simptomi ciroze su brojni i složeni, tako se zbog lakšeg predstavljanja mogu podeliti na sledeće:

Sistem za varenje: neprijatni zadah iz usta, povećanje ušnih žlezda, proširenje krvnih žila sistema za varenje, što za posledicu ima krvarenje, kao i čirovi želuca.

Sistem krvotoka: poremećaji zgrušavanja, anemija

Sistem pluća: plava usta, povećanje vrhova prstiju, izliv u grudnom košu.

Kardiovaskularni sistem: izliv u srčanoj ovojnici, ubrzan puls, hipotenzija, razvoj srčane bolesti.

Bubrezi: zadržavanje soli i vode, kao i otkazivanje bubrega, što je često smrtonosno.

Nervni sistem: poremećaji svesti i periferni neurološki poremećaji.

Kožne promene: žutica, crvenilo dlanova, mrežasto proširene krvne vene, promene na noktima, gubitak dlaka.

Mišićno-koštane abnormalnosti u vidu gubitka mišićne mase, učestalih hernija, osteoporoza.

U sistemu žlezda sa unutrašnjim izlučivanjem dešavaju se promene koje dovode do gubitka libida, impotencije, smanjenja testisa, gubitka menstruacije, neplodnosti i pojave šećerne bolesti koja se kod bolesnika s cirozom jetre leči tabletama a ne inzulinom.

Jetrena bolest bez tečnosti u stomaku i krvarenja može imati jako delotvornu terapiju.

Opet i ponovo, i u ovom slučaju se može reći da je najuspešnije lečenje dobra prevencija. U najvećem broju slučajeva to znači apstinencija ili umereno konzumiranje alkohola te, izbegavanje rizičnog ponašanja za prenos virusa (seksualni odnosi bez zaštite, intravenozni narkotici i slično) i stroga kontrola preparata ljudskog porekla koji se koriste u transfuzijama. Preporučuju se preventivni sistematski pregledi sa testiranjem na hepatitis B i C.