Zašto svako stari drugačije? Šta su to "starotipi" i kako to može da nam pomogne?

Istraživači su pronašli četiri različita načina na koje starimo, što može da nam pomogne kasnije u životu.

Svako stari drugačije, ali zašto je to tako? Tim istraživača pronašao je četiri različita puta ka starenju, koji bi mogli da nam pomognu da odgovorimo na to pitanje. Oni su skovali frazu „starotip“, odnosno tip starenja.

Kao što smo rekli, svako stari, ali ne na isti način. Kako starimo, dobijamo više iskustva, mudrosti, strpljenja, ali i počinjemo da se borimo sa zdravstvenim problemima, ali različiti ljudi imaju različite probleme.

Zašto?

To je pitanje na koje su probali da odgovore istraživači sa Stenfordovog medicinskog fakulteta u Kaliforniji.

Ne dozvolite da vas zablude i mitovi uplaše! Nema razloga za strah od starosti

Tim istraživača ispitao je grupu od 43 zdrava učesnika starosti od 34 do 68 godina, koji su pristali da im se tokom dve godine bar pet puta procenjuju biološki markeri.

„Znali smo da postoji nekoliko dobrih molekularnih i kliničkih markera, kao što su holesterol, koji je uobičajeniji u starijim populacijama. Ali, želeli smo da saznamo više o starenju, na način na koji to može da se uradi u prosečnoj populaciji. Šta se dešava kada individue stare? Niko nikad nije detaljno istraživao jednu osobu tokom vremena“, navodi se u studiji.

Rezultat istraživanja je pronalazak četiri različita biološka puta koji su karakteristični za tipove starenja. Ovi rezultati objavljeni su u žurnalu Nature Medicine.

Ako razumemo kojem „starotipu“ smo predodređeni genetski, možda je moguće pronaći načine da usporimo tu vrstu starenja.

Posle analize raznih faktora, pronađena su četiri „starotipa“. To su: metabolički (odnosi se na građenje i razgrađivanje supstanci u telu), imuni (vezani za imune odgovore), hepatički (vezan za funkcionisanje jetre), kao i nefrotički (odnosi se na funkcije bubrega).

Kako zaustaviti efekte starenja prirodnim putem - kratak vodič

Naučni tim je objasnio da ljudi se predispozicijom metaboličkog starenja imaju, na primer, veći rizik od razvijanja dijabetesa kako stare. Tim je, međutim, naglasio da pojedinci ne moraju da imaju predispoziciju samo ka jednom tipu starenja, već mogu da kombinuju dva ili više tipova.

Ako razumemo ove tipove sklonosti načinu starenja, dobijamo mogućnost da razvijamo strategije za sprečavanje specifičnih zdravstvenih problema i eventualno usporimo proces starenja.

„Starotip nije samo oznaka, već to može da pomogne pojedincima da pronađu najveći faktor rizika po zdravlje i pronađu oblasti u kojima mogu da se sretnu sa problemima tokom vremena. Najvažnije, naša studija pokazuje da možemo da promenimo na bolje načine na koje starimo“, rekao je profesor Michael Snyder, vođa istraživačkog tima.

Istraživanje o starenju, naravno, daleko je od završenog. Počinjemo da razumevamo kako to što se ponaša utiče na naše ponašanje, ali treba nam više učesnika i više merenja da bismo ga potpuno oblikovali.