Zauške su nekad bile uobičajene, ali novije generacije ih ne znaju, ovo je kratak vodič da se podsetite

Ako ste zabrinuti zbog zauški, ovde su odgovori na sva vaša pitanja

Nešto starije generacije sećaju se koliko su zauške bile uobičajena bolest, kao i navika da se što pre prebole. Posle toga je došla imunizacija, nove generacije su odrastale bez zauški, ali sada se, na žalost, ova bolest vraća.

Na sreću, ona je mnogo manje opasna od malih boginja, koje takođe imaju svojevrsni „kambek“ posle nedavnih promocija antinaučnih i šarlatanskih teorija.

Ako ste zaboravili, ili ako ste mlađi roditelj, ovo je kratak sažetak toga šta su zauške i koliko su zaista opasne.

Zauške, odnosno epidemični parotitis, jeste akutna virusna bolest uzrokovana virusom zauški. Početni znakovi i simptomi često uključuju groznicu, bol u mišićima, glavobolju, slab apetit i opšti loši osećaj. Nakon toga obično sledi bolno oticanje jedne ili obe parotidne pljuvačne žlezde.

Šta je to bilijarna artezija i zašto je važno što pre uspostaviti dijagnozu

Simptomi se obično pojave 16 do 18 dana nakon izlaganja, a nestaju nakon sledećih 7 do 10 dana. Simptomi su često jači kod odraslih nego kod dece. Oko jedne trećine ljudi ima blage simptome ili ih nema.

Komplikacije mogu da uključuju meningitis (15 odsto), pankreatitis (4 odsto), upalu srca, trajnu gluvoću i upalu testisa, što u retkim slučajevima rezultira neplodnošću.

Žene mogu razviti oticanje jajnika, ali to ne povećava rizik od neplodnosti. U ranoj trudnoći zauške mogu da ugroze fetus. Kod muškaraca može da se pojavi zapaljenje mošnica, što može da dovede do steriliteta.

Zauške su visoko zarazne i brzo se šire među ljudima koji žive u bliskim okruženju. Virus se prenosi respiratornim kapljicama ili direktnim kontaktom sa zaraženom osobom. Samo ljudi dobijaju i šire bolest. Ljudi bivaju zaraženi od oko 7 dana pre početka parotidne upale do oko 8 dana posle.

U Srbiјi nајmаnjе 15 000 ljudi svаке gоdinе prеvrеmеnо umrе zbоg posledica pušеnjа

Jednom kada infekcija prođe svojim tokom, osoba je obično doživotno imuna.

Ponovna infekcija je moguća, ali infekcija koja usledi obično je blaga. Dijagnoza se obično postavlja na bazi parotidnog oticanja i može se potvrditi izolacijom virusa na brisu parotidnog kanala. Testiranje na IgM antitela u krvi je jednostavno i može biti korisno; međutim, kod onih koji su imunizovani rezultat može biti lažno negativan.

Zauške se mogu sprečiti sa dve doze vakcine protiv zauški.

Većina razvijenog sveta uključuje tu vakcinaciju u svoje imunizacione programe, često u kombinaciji sa vakcinom protiv ospica, rubeole i varičela. Zemlje koje imaju nisku stopu imunizacije mogu da primete porast slučajeva među starijim starosnim grupama i tako lošije ishode.

Nije poznat specifičan tretman. Nega uključuje kontrolu simptoma lekovima protiv bolova, poput paracetamola (acetaminofen). Intravenski imunoglobulin može biti od koristi kod određenih komplikacija. Hospitalizacija može da bude neophodna ako se razvije meningitis ili pankreatitis. Oko jedan od 10.000 zaraženih umire.

Izgaranje na poslu može ozbiljno ugroziti vaše srce

Bez imunizacije godišnje oboli oko 0,1 do 1,0 odsto stanovništva. Široko rasprostranjena vakcinacija rezultirala je padom stope bolesti od preko 90 odsto. Zauške se češće javljaju u zemljama u razvoju, gde je vakcinacija ređa. Međutim, epidemije se još uvek mogu pojaviti kod vakcinisane populacije.

Pre uvođenja vakcine, zauške su bile uobičajena dečija bolest u celom svetu. Veće epidemije bolesti obično se javljaju svake 2 do 5 godina. Najčešće su pogođena deca uzrasta od 5 do 9 godina. Među imunizovanom populacijom često su pogođene i osobe u ranim 20-im.

Ukratko, zauške nisu u proseku nisu opasne za decu, ali mogu izazvati ozbiljne komplikacije u pojedinim slučajevima.