Život sa akrofobijom

Otkud strah, i kako se suočiti s njim?

Akrofobija je iracionalan strah od visine, koji se, za razliku od ostalih fobija, može proširiti i na različite situacije povezane s udaljenošću od zemlje.

Iako je određena doza straha od visine normalna, i zdrava za ljude, kao i za životinje, u ovim slučajevima obično govorimo o opreznosti, a ne o strahu koji blokira osobu  i izaziva paniku.

Većina naučnika uzroke za pojavu akrofobije nalazi u detinjstvu, i to u previše zabrinutim reakcijama i upozorenjima roditelja na bilo kakvo približavanje deteta visini. 

Simptomi akrofobije javljaju se i na emocionalnom, kao i na fizičkom planu. 

Najčešći emocionalni simptomi akrofobije su: osećanje panike kada osoba primeti da je visoko od zemlje, zbog čega instinktivno počinje da traži nešto za šta će moći da se pridrži ili nasloni jer ne veruje sopstvenom osećaju ravnoteže. 

Najćešći psihički simptomi ogledaju se u pojavi anksioznosti i izbegavanja opasnog mesta. 

Fizičke simptome prepoznaćete u drhtanju, preznojavanju, osećaju srčane palpitacije, plaču ili vikanju/vrištanju, ili potpunoj ukočenosti. 

Usled anksioznosti i paničnih napada, osoba koja se boji visine u ovakvim situacijama uglavnom nije u stanju da se umiri i racionalno odreaguje. 

Međutim, upravo su ovo situacije u kojima je važno ostati smiren kako ne bi došlo do preduzimanja opasnih reakcija. 

Akrofobija je neobična po tome što panični napad može dovesti do zamišljanja opasnosti koja zapravo ni ne postoji.

Ovako možete pomoći nekome ko ima napad panike

Akrofobija – dijagnoza i lečenje

Akrofobiju nije uvijek jednostavno dijagnostikovati, i uglavnom su osobe koje pate od nje te koje se same obraćaju za pomoć, želeći da pomognu sebi. 

Lečenje akrofobije se zasniva na nekoliko osnovnih principa kojima se inače tretira većina fobija. 

Kao najdelotvornija metoda u lečenju akrofobije pokazala se psihoterapija, i to tehnike postepenog suočavanja s izvorom straha, ali i učenja prepoznavanja i upravljanja automatskim mislima, koje često svoj izvor imaju u anksioznim obrascima razmišljanja. 

Istraživanje iz 2017. godine je pokazalo da u ovim situacijama čak i virtualna izloženost visinama može biti jednako delotvorna za savladavanje straha. 

Ako je potrebno, lekar može prepisati i određene lekove koji se koriste za kratkotrajno opuštanje u situacijama intenzivne panike i anksioznosti.

Međutim, ako nije potrebno, bolje je više truda i napora uložiti u psihoterapiju, koja je zaista delotvornija u lečenju ovog oblika fobije. 

Kada je vreme da potražite pomoć psihoterapeuta?

Uz sve ovo, veoma je važna podrška porodice i prijatelja radi lakšeg i uspešnijeg suočavanja sa strahovima. 

Oni mogu podstaknuti osobu da se uključi u određene opuštajuće aktivnosti (npr. ples, treniranje, vožnja rolera i slično) kako bi savladala što različitije tehznike opuštanja. 

Razvijanje pozitivnog stava i pozitivnog razmišljanja vrlo je važno u ovakvim situacijama, kako bi se lakše savladale automatske negativne misli, vrlo čvrsto povezane sa različitim fobijama, pa i akrofobijom.