AFTE: Lekovi, uzroci i još mnogo toga

Iako benigne, afte mogu biti indikator da nešto u organizmu nije kako valja i da opšte zdravlje nije na zadovoljavajućem nivou.

Proces stvaranja afti u grlu, na jeziku, na desnima ili na usni često vezan za emocionalna stanja, stres, pad imuniteta ili neku drugu bolest koja prethodi ili sledi. 

Obično same nestanu i nisu zarazne. Lekovi bez recepta i kućni lekovi mogu olakšati simptome i pomoći lečenju.

Simptomi

Afte deluju na sluzokožu, mekani zaštitni sloj koji oblaže grlo i usta. Izgledaju kao male sive ili bele tačke s crvenom opnom. Većina je široka samo nekoliko milimetara.

Bol je glavni simptom afti. Osoba može osetiti bol ili peckanje na zahvaćenom području. Jedenje začinjene ili kisele hrane može pogoršati bol, a može povrediti i pomeranje usta tokom govora ili žvakanja hrane.

Mogu se pojaviti i na krajniku. U tim slučajevima osoba može imati aftu koja pogađa samo jednu stranu grla, što može uticati na pogrešnu dijagnozu upale krajnika.

Vrste

Postoje tri vrste afti:

• male
• velike
• herpetiform

Velike afte su veće od jednog centimetra i ređe se pojavljuju. One potpuno prodiru u sluzokožu pa se stoga i duže leče. Proces oporavka može trajati čak i do šest nedelja.

Za razliku od njih, najčešći tip su male afte koje su ispod jednog cenimetra i ovalnog su oblika. Često su oivičene crvenom opnom, pomalo su bolne, ali nisu zarazne. Prolaze u periodu od oko jedne sedmice do deset dana.

Herpetiformne afte su afte koje formiraju klaster i javljaju se u kasnijim dobima života. One zarastaju za sedam do četrnaest dana ali su izrazito bolne.

Tretmani i kućni lekovi

Afte obično zaceljuju bez lečenja. Međutim, neki lekovi mogu pomoći da se ublaži bol.

Kućni lekovi

Ljudi mogu da ispiraju slanom vodom rastvarajući pola čajne kašike soli u čaši tople vode. Ispiranje može ispirati oko grla i krajnika i do tri puta dnevno.

Pijenje hladne vode ili sisanje ledenih kockica mogu malo smanjiti bol. Jelo mekog smrznutog jogurta ili sladoleda, takođe, bi moglo pomoći. Najbolje je da ne jedete ništa sa oštrim ivicama kako ne biste dodatno iritirali afte.

5 načina da se izborite sa aftama

Ako osoba ima ponavljajuće afte, mogu vam pomoći sledeće promene u načinu života:

• izbegavanje začinjene ili kisele hrane
• smanjenje stresa
• uzimanje dodataka gvožđa ili vitamina grupe B

Medicinski tretmani

Lekovi mogu olakšati bol i smanjiti oticanje, što može pomoći da afta brže nestane.

Ljudi mogu tražiti gelove i kreme koji sadrže protivupalno ili sredstvo za ublažavanje bolova i nanose ih direktno na aftu. Neki gelovi premazuju aftu tako da formiraju zaštitnu barijeru koja zaustavlja dalju iritaciju.

Izborite se sa stresom pomoću ove ohrabrujuće metode

Može biti teško doći do afte u grlu. Ispiranje usta može biti efikasan način za smanjenje bola, oticanja i rizika od infekcije. Medikamentozno ili antimikrobno sredstvo za ispiranje usta je verovatno najbolje.

Mogu kupiti razni tretmani afte. Svako ko nije siguran šta treba da pokuša da razgovara sa farmaceutom ili lekarom pre kupovine leka za lečenje afti.

Kod teških afti, osobi će možda trebati lekovi na recept. Tablete mogu smanjiti upalu i pomoći lečenju.

Laserska terapija na niskom nivou može pomoći u slučajevima teških ili ponavljajućih afti. Iako nije lek, može ubrzati zaceljivanje isušivanjem i dezinfekcijom.

Uzroci i faktori rizika

Nije jasno zašto neki ljudi imaju veću mogućnost da dobiju afte. Međutim, mogla bi postojati genetska veza.

Neki od mogućih uzroka afti su:

• stres i hormonske promene
• povrede usta ili grla
• nedostatak gvožđa ili vitamina B
• konzumiranje začinjene ili kisele hrane

Ljudi sa oslabljenim imunim sistemom imaju veći rizik od razvoja afti, poput osoba sa HIV-om, leukemijom ili reumatoidnim artritisom.

Privremeni nedostatak imuniteta može u kratkom roku povećati rizik od afti. Ovaj nedostatak može da se pojavi nakon bolesti, tokom trudnoće ili uz određene medicinske tretmane, kao što je hemoterapija.

Upozorenje lekara: NE UZIMAJTE suplemente tokom hemoterapije!

Neka osnovna medicinska stanja mogu povećati rizik od afti. Tu spadaju behčetova bolest i upalne bolesti creva, poput ulceroznog kolitisa.

Ukoliko primetite da se javljaju češće nego što se javljaju kod drugih ljudi ili kod vas ranije, posetite lekara i zapitajte se kakvo vam je opšte zdravlje. Uvek je dobro uraditi kompletan stomatološki pregled, ali i proveriti krv i stanje vitamina. 

Tek kada se i lekari uvere da su u pitanju uobičajena stanja i da nema rizika po zdravlje, možete odahnuti. U protivnom, nema razloga za preteranu brigu, ali ipak oprezno.

I podsećamo, oralna higijena je od izuzetne važnosti, jer je uvek bolje uložiti nekoliko minuta truda za pranje zuba, ispiranje i čišćenje koncem, nego provesti dane na stomatološkoj stolici.