Ako previše vremena provodite na poslu, verovatno imate povišen krvni pritisak

Lekar, naravno, daje poslednju reč, ali veza postoji, jasna je i odnosi i se i na žene i na muškarce

Ljudi koji rade u kancelarijama koji provode mnogo vremena na poslu verovatnije imaju viši pritisak, uključujući i onaj koji može ostati neotkriven tokom rutinskih pregleda, zaključak je u nove studije objavljene u žurnalu Hypertension (hipertenzija), koji objavljuje Američka asocijacija za srce.

Visok pritisak ima više od polovine stanovnika SAD starijih od 18 godina i primarni je faktor u više od 82.000 smrti godišnje u zemlji koja ima 330 miliona stanovnika. Oko 15 do 30 odsto odraslih ljudi u SAD ima stanje znano kao maskirana hipertenzija, što znači da su nivoi krvnog pritiska normalni pri lekarskom merenju, ali su povišeni u drugim situacijama.

Da li imate hipertenziju ili sindrom belog mantila?

Naravno, kada su brojke u pitanju, ovde treba staviti standardnu ogradu da su društvo kod nas i u SAD bitno drugačiji i da su izazovi sa kojima se stanovništvo suočava i uslovi u kojima žive različiti.

Podatke iz SAD navodimo zato što ih imamo precizne, a verujemo da možete i sami da „prevedete“ u naše uslove, a i ovo istraživanje nije sprovođeno u SAD.

Ovi poslovi najviše utiču na zdravlje srca kod žena

Da se vratimo studiji. Nju je sproveo kanadski tim istraživača, a uzorak je bio 3.500 radnika u javnim institucijama na Kvebeku. U poređenju sa kolegama koje su radile manje od 35 sati nedeljno:

• Raditi 49 sati i duže svake nedelje povezano je sa 70 odsto većom šansom dobijanja maskirane hipertenzije i 66 odsto većom šansom imanja konstantne hipertenzije – povišenog krvnog pritiska i prilikom merenja i u drugim uslovima.
• Raditi između 41 sat i 48 sati nedeljno povezano je sa 54 odsto većom šansom od dobijanja maskirane hipertenzije i 42 odsto većom šansom od imanja konstante hipertenzije.
• Ovi nalazi uračunali su i varijabile kao što su napornost posla, uzrast, pol, nivo obrazovanja, posao koji se radi, pušački status, indeks telesne mase i druge zdravstvene faktore.

Visoki krvni pritisak: Ovo bi mogla da bude budućnost lečenja hipertenzije

„Povezanost se objašnjava naporom posla, što je stresor koji se definiše kao kombinacija visokih radnih zahteva i niskim autoritetom pri donošenju odluka. Ipa, drugi povezani stresori mogu imati uticaja. Buduća istraživanja bi mogla da ispitaju da li porodične odgovornosti – kao što su broj dece koje radnici imaju, obaveze kod kuće i briga o deci – mogu uticati na okolnosti i ispitati visok pritisak“, naveli su istraživači.

Studija je sprovedena tokom petogodišnjeg perioda u tri talasa testiranja: u prvoj, trećoj i petoj godini. Da bi simulirali klinička merenja pritiska, profesionalno obučeni asistent bi učesnicima obezbedio monitor koji bi oni nosili, a koji meri pritisak svakog učesnika tri puta u jednom jutru. Tokom ostatka radnog dana, učesnik bi nosio uređaj za praćenje pritiska, koji bi očitavao na svakih 15 minuta, sakupljajući još minimum još 20 dodatnih merenja u jednom danu. Prosečno očitavanje tokom perioda odmora bilo je 140/90, a na poslu 135/85, što se smatra visokim.

Sve u svemu 19 odsto radnika imalo je konstantnu hipertenziju, uključujući i zaposlene koji su već uzimali lekove za visok pritisak. Više od 13 odsto radnika imao je maskiranu hipertenziju i nije bio na terapiji za visok pritisak. Treba naglasiti da je povezanost provođenja mnogo vremena na poslu bila otprilike ista i za muškarce i žene.

4 najveće zablude o hipertenziji

Treba naglasiti i da je studija rađena na radnicima u kancelariji, a ne na radnicima-zanatlijama, onima koji su plaćeni po satu i koji obavljaju manuelni rad na poslovima kao što su agrikultura, proizvodnja, građevina, rudarenje, održavanje ili ugostiteljstvo.

To sve znači da ovi nalazi ne oslikavaju uticaj rada po smenama i „tezgama“ po krvni pritisak odnosno na poslove koji su fizički teži za obavljanje.

„Ljudi moraju biti svesni da predugačko provođenje vremena na poslu može uticati na zdravlje njihovog srca, a ako mnogo i dugo rade, trebalo bi da traže od lekara da im izmeri pritisak tokom vremena sa prenosnim monitorom. Maskirana hipertenzija može da utiče na nekoga jako dugo i povezana je dugoročno sa povećanim rizikom od razvijanja kardiovaskularnih bolesti“, naveli su autori studije.