Biljna mleka nisu tako zdrava kako mislimo

Popularne zamene kravljem mleku su siromašnije proteinima i sadrže više šećera

Novo istraživanje sa Univerziteta u Kopenhagenu dovodi u pitanje ustaljeno mišljenje da su biljna mleka zdravija zamena za kravlje mleko.

Naučnici su sproveli detaljnu analizu 10 različitih biljnih mleka i uporedili ih sa kravljim mlekom. Rezultati su iznenađujući i pokazuju da svako "mleko" nije podjednako hranljivo.

"Moramo da jedemo više biljne hrane. Međutim, ako mislite da biljna mleka mogu da zamene kravlje mleko u pogledu hranljivih vrednosti, grešite", ističe profesorka Marijana Nisen Lund, koja je vodila istraživanje.

Ključni problem leži u procesu proizvodnje. Kravlje mleko stiže skoro spremno za piće direktno od krave, dok biljna mleka prolaze kroz dug proces obrade. Proizvođači koriste ultravisoku temperaturu (UHT) da bi produžili rok trajanja, što zapravo "kuva" napitak na ekstremno visokim temperaturama.

Pasulj i grašak bolji od vege burgera i biljnog mleka kao zamena za meso

Ovaj toplotni tretman pokreće hemijsku reakciju koja se zove Majarova reakcija. To je isti proces koji daje bogat ukus prepečenom bademu ili grilovnom mesu. Međutim, kod biljnih mleka ova reakcija ima negativan uticaj na hranljivu vrednost.

Brojke govore jasno - dok kravlje mleko sadrži 3,4 grama proteina po litru, osam od deset analiziranih biljnih mleka sadrži samo 0,4 do 1,1 gram. Još više zabrinjava što toplotna obrada dodatno razgrađuje već ograničen sadržaj proteina i smanjuje količinu esencijalnih aminokiselina koje su ključne za naše zdravlje.

Sedam od deset biljnih mleka sadrži više šećera od kravljeg mleka. Naučnici su otkrili i tragove akrilamida, jedinjenja koje se obično nalazi u prženoj hrani i može biti rizično po zdravlje.

Koje mleko je najbolje: sojino, bademovo, ovseno ili kokosovo?

Ipak, profesorka Lund daje uravnotežen savet: "Ako se inače zdravo hranite, svakako možete da uključite biljna mleka u ishranu. Samo vodite računa da hranljive materije dobijete iz druge hrane."

Ona preporučuje da birate manje prerađenu hranu i da, kad god je moguće, sami pravite mleko. Ovo istraživanje je upozorenje i za potrošače i za proizvođače da kritički razmišljaju o preradi hrane.

Industrija ima zadatak da razvije nutritivno kvalitetnije biljne alternative. Za potrošače je ovo podsetnik da "zdravo" nije uvek onako jednostavno kako izgleda.