Brzo hodanje - idealan trening za svaki uzrast

Fizička aktivnost ne mora biti komplikovana. Nešto tako jednostavno kao svakodnevna brza šetnja može vam pomoći da živite mnogo zdravije.

Ako vam ne prijaju iscrpljujući treninzi u teretani ili niste ljubitelj boravka u zatvorenom prostoru, brzo hodanje može biti idealan oblik fizičke aktivnosti koja će blagotvorno uticati kako na vaše zdravlje, tako i na oblikovanje figure. 

Hodanje je, tvrde stručnjaci, osvežavajuća alternativa komplikovanim aerobnim treninzima i precenjenim aktivnostima u teretanama, posebno kada su u pitanju samostalni treninzi bez stručnog vođenja. 

Brzo hodanje povećava fleksibilnost mišića i zglobova, tonira mišiće, jača kosti i može uticati na sprečavanje ili usporavanje osteoporoze. 

Redovno brzo hodanje 150 minuta nedeljno u zoni umerenog do jakog intenziteta pozitivno utiče na smanjenje rizika od pojave brojnih zdravstvenih problema, uključujući srčane bolesti,visok krvni pritisak i dijabetes tipa 2. 

Redovno hodanje takođe pomaže u sprečavanju obolenja perifernih arterija (što smanjuje protok krvi u nogama i uzrokuje bol u nogama kod gotovo jedne petine starijih ljudi). 

Istraživači sa Medicinskog fakulteta u Masačusetsu otkrili su, takođe, da su ljudi koji su hodali svakoga dana imali 25 odsto manje problema sa prehladama od onih koji su često sedeli.  

Brzo hodanje pomaže da svoj fokus premestite sa cilja da izgubite kilograme, ka povećanju ukupne kondicije i izdržljivosti organizma.    

Ako vam je glavni cilj mršavljenje, najbolje je da hodate umerenim tempom, tamo gde je disanje pomalo otežano, ali još uvek ne onemogućava razgovor. 

Brzo hodanje kao redovna fizička aktivnost dugoročno popravlja raspoloženje, poboljšava ravnotežu i koordinaciju pokreta. 

Za ljude koji pate od depresije brzo hodanje tri do četiri puta nedeljno u trajanju od 30 minuta može biti izuzetno blagotvorno. 

Ukoliko se odlučite za brzi hod, veoma je važno da upoznate i uvežbate pravilnu tehniku. U idealnom slučaju, trebalo bi da hodate podignute glave, gledajući ispred sebe. Vrat, ramena i leđa držite opuštenima. Možete pritom slobodno njihati ruke, uz lagano savijanje u laktovima.Stomačni mišići trebalo bi da budu blago zategnuti, a leđa prava. Lagano ubrzavajte tempo, prebacujući težinu sa peta na prednji deo stopala.  

Pažljivo birajte kurs. Izbegavajte staze sa ispucanim pločnicima, rupama ili neravnim travnjacima. Takođe bi trebalo da izbegavate prometne bulevare, na kojima će vas semafori svakog časa terati da usporite ili se zaustavite. 

Pre hodanja važno je da se dobro i pažljivo zagrejete. Zatim hodajte polako 5 do 10 minuta, da biste zagrejali mišiće i pripremili telo za vežbanje. 

Na kraju hodanja polako usporavajte tempo i dajte mišićima 5 do 10 minuta da se lagano ohlade. 

Nakon što se ohladite, nežno istegnite mišiće. 

Koliko hodati? 

Dužinu i tempo brzog hodanja u principu bi trebalo određivati individualno, i u konsultaciji sa stručnjakom. 

Ipak, opšta je preporuka da za je za očuvanje opšteg zdravlja organizma potrebno hodati oko 10 000 koraka dnevno, dok je za mršavljenje taj broj nešto veći - oko 16 000 koraka. 

U zavisnosti od vašeg zdravlja i kondicije, preporučuje se da napredak ostvarujete produžavajući hodanje za 5 minuta svake druge sedmice.