Da, ljudi su danas zaboravniji i slabije pamte, razlog znamo - internet!

Slabije pamtimo od kad nam je dostupna skoro svaka informacija

Nove tehnologije su protivnici pamćenja, to je standard ljudske civilizacije. Najveći filozof Zapadnog sveta, Platon, govorio je da je Sokrat bio protiv knjiga jer one navodno čine đake zaboravnima i omogućavaju im da manje razmišljaju.

A danas?  

Ako se mučite da se setite rođendana ili imena glumaca i muzičara - Okrivite "Google efekat".

Naučnici sa Harvarda tvrde da je pamćenje modernog čoveka u velikoj meri oslabilo zbog toga što se uzdamo u činjenicu da ćemo sve informacije lako naći na internetu.

Izbegavanje slatkog nije dobro samo za liniju, već i za pamćenje!

Sve veća zavisnost od interneta za brzo proveravanje činjenica uslovljava zaboravnost kod mladih generacija. Naučnici čak tvrde da veliki broj mladih gledaju na "Gugl" i druge internet pretraživače kao na deo sopstvene inteligencije.

Psiholozi Danijel Vegner i Adrijan Vard sa univerziteta Harvard kažu da svi pojedinci koji čuvaju informacije, fotografije i druge lične podatke onlajn imaju mnogo lošije pamćenje i teže se prisećaju stvari.

"Naše istraživanje pokazuje da mi smatramo internet kao memorijskog partnera, nekoga sa kim delimo lične podatke. Mi ostavljamo naša sećanje na mrežu kao što bismo to uradili sa nekim članom porodice, prijateljom ili partnerom", napisali su psiholozi u časopisu Scientific American.

Dešava se svima nama, a evo i zbog čega

Skoro svaka informacija koja vam zatreba može se pronaći na svetskoj mreži putem relativno kratke pretrage.

Prema njihovim rečima, ne samo da internet preuzima mesto u našim životima kao spoljni izvor informacija, već i slabi naše kognitivne mogućnosti.

"Internet ne samo da eliminiše potrebu za drugim ljudima sa kojima delimo informacije, već i potpuno odstranjuje impuls da se neke važne, tek naučene činjenice urežu u našu memorijsku banku. Zovemo to 'Gugl efektom'", navode naučnici.

U jednom testu koji su sproveli, učesnici su se lakše prisećali kada su mislili da informacije nisu sačuvane. Oni koji su znali da je sve sačuvano na kompjuteru su bili zaboravni, čak i kada je od njih eksplicitno zatraženo da zapamte određenu informacije.

Hrana dobra za pritisak dobra je i za pamćenje

U drugom ogledu, psiholozi su zamolili studente Harvarda da odgovaraju na pitanja iz opšte kulture sa ili bez pomoći "Gugla", a potom od svih tražili da ocene svoju inteligenciju.

Došli su do zapanjujućih rezultata. Oni koji su odgovarali uz pomoć pretraživača ocenjivali su svoju inteligenciju mnogo bolje od onih koji su koristili samo svoje znanje.

Čak i kada se uporede pojedinci koji su odgovorili tačno na isti broj pitanja, pojedinci potpomognuti internetom ocenjivali su svoju inteligenciju mnogo boljom ocenom od ljudi koji su odgovarali "iz glave".

"To pokazuje korišćenje pretraživača ljudima daje osećaj da je internet postao deo njihovih kognitivnih kapaciteta", obrazlažu Vegner i Vard.