Kad uši čuju zvuk koga nema - Šta je tinitus i kada treba da se zabrinemo

Svakome je ponekad zujalo u ušima, ali to može biti i simptom

Tinitus je stanje kada osoba čuje zvuk zvonjenja ili neki drugi zvuk koji nije prisutan u spoljašnjoj sredini i koji drugi ljudi ne mogu čuti. Reč tinitus potiče od latinske reči tinnire, što znači "zvoniti". 

Gotovo svako doživljava slabi "normalni tinitus" u potpuno tihoj prostoriji, ali on postaje zabrinjavajući samo ako je neugodan, ometa normalno slušanje ili je povezan sa drugim problemima.

Tinitus je obično povezan sa gubitkom sluha i smanjenim razumevanjem govora u bučnim okruženjima. Često se javlja i pogađa oko 10-15% ljudi. Većina ga dobro podnosi, a značajan problem predstavlja samo kod 1-2% ljudi. Može pokrenuti reakciju "bori se ili beži", jer ga mozak može doživeti kao opasnost.

Hronični tinitus: šta pomaže - a šta ne?

Umesto bolesti, tinitus je simptom koji može biti rezultat različitih uzroka i može nastati na bilo kom nivou slušnog sistema, kao i izvan tog sistema. Najčešći uzroci su oštećenje sluha, gubitak sluha izazvan bukom ili starosni gubitak sluha, poznat kao prezbikuzis. 

Ostali uzroci uključuju infekcije uha, bolesti srca ili krvnih sudova, Menijerovu bolest, tumore mozga, akustične neurome, migrene, poremećaje temporomandibularnog zgloba, izloženost određenim lekovima, prethodne povrede glave i ušni vosak. Može se iznenada pojaviti tokom perioda emocionalnog stresa i češći je kod osoba sa depresijom.

Tinitus se često opisuje kao zvonjenje, ali može zvučati i kao klikanje, zujanje, šištanje ili grmljavina. Može biti tih ili glasan, niskog ili visokog tona i može izgledati kao da dolazi iz jednog ili oba uha, ili iz same glave. Može biti povremen ili stalan. Kod nekih osoba, njegov intenzitet se može promeniti pokretima ramena, vrata, glave, jezika, vilice ili očiju.

Neke stvari koje možda niste znali o TIHOJ migreni

Iako je reč o uznemiravajućem stanju na koje se većina ljudi prilagodi, uporan tinitus može izazvati anksioznost i depresiju kod nekih ljudi. Neprijatnost tinitusa je više povezana sa psihološkim stanjem osobe nego sa glasnoćom ili frekvencijskim opsegom zvuka koji se opaža. Psihološki problemi poput depresije, anksioznosti, poremećaja sna i poteškoća sa koncentracijom česti su kod onih sa izrazito neprijatnim tinitusom.

Dijagnostički pristup se zasniva na istoriji stanja i pregledu glave, vrata i neurološkog sistema. Obično se radi audiogram, a povremeno i medicinsko snimanje ili elektronistagmografija. Stanja koja se mogu lečiti mogu uključivati infekciju srednjeg uha, akustični neurom, potres mozga i otosklerozu.

Iako ne postoji lek, većina ljudi sa tinitusom se vremenom navikne na njega. Najbolje podržan tretman za tinitus je kognitivno-bihevioralna terapija koja smanjuje stres koji osećaju oni koji imaju tinitus. 

Menijerova bolest – šta kada vam se vrti u glavi i polako gubite sluh?

Primena zvučne terapije putem slušnih aparata ili maskiranja tinitusa može pomoći mozgu da ignoriše određenu frekvenciju tinitusa. Iako ove metode nisu dobro potkrepljene dokazima, nema negativnih efekata. Od 2018. godine nisu postojali efikasni lekovi za idiopatski tinitus.

Izostanak tretmana tinitusa može dovesti do hroničnog stanja koje značajno utiče na kvalitet života. Zato je važno potražiti stručnu pomoć kada tinitus traje duže od nedelju dana, kada se pojavi iznenada bez jasnog razloga ili kada je praćen drugim simptomima poput vrtoglavice, gubitka sluha ili bola u uhu, naročito ako utiče na san, koncentraciju ili svakodnevne aktivnosti.