Kako nastaju ožiljci, da li su zaista realni problem i šta možemo da uradimo?

Fizički izgled je i dalje prva stvar koju primetimo, a kao društvo, nažalost, i dalje ožiljke gledamo kao "nepravilnost".

Fizički izgled i držanje su verovatno prva stvar koju primetimo kada upoznajemo neku osobu, a jedna od stvari koja najviše utiče na taj utisak o spoljnom izgledu jesu - ožiljci.

Osim lica, boje očiju, kože, kose, osmeha, zuba i lepota svega toga, često kod drugih primećujemo i nepravilnosti, odnosno ono što doživljavamo kao nepravilnosti. Ožiljci na koži često utiču na taj prvi utisak, jer su u našoj kulturi, na žalost, ožiljci uglavnom neprihvatljivi.

Kako nastaju ožiljci i šta su oni uopšte?

Ožiljci nastaju kao posledica oštećenja kože, najčešće posle povrede ili upala. Organizam rastom novog vezivnog tkiva nastoji da nadoknadi nastalo oštećenje, ali se nastali "defekt" ne može nikada potpuno ukloniti.

S obzirom na veličinu, ožiljak može zauzeti površinu koja odgovara prethodnom oštećenju. U tim slučajevima na mestu oštećenja se vidi blago ulegnut smeđkasti (hiperpigmentirani) ili beličasti (hipopigmentirani) ožiljak.

Ako vam opada kosa, to može biti pokazatelj mnogih zdravstvenih problema

Što se tiče ostalog izgleda, ožiljci mogu biti:

Atrofični - Na mestu oštećenja kože se vidi blago ulegnuto beličašto ili pigmentno polje. Oni nastaju najčešće kao komplikacije nelečenih ili neadekvatno lečenih akni.

Hipertrofični - Oni se nalaze iznad ravni kože. Obično su crvene ili tamnije, ravnih ivica i čvrsti na dodir. Nastaju mesec dana nakon povrede, a njihovo smanjivanje, odnosno vraćanje ka normali nakon tri do četiri meseca.

Keloidi - Oni su prema definiciji benigni tumori građeni od vezivnog tkiva kod kojih se pojedine vrste kolagena nalaze u abnormalnoj količini. Keloid se ponaša kao tumor, jer nema kontrolu odumiranja i rasta stanica. Kod keloida se stanice, umesto da odumiru, nekontrolisano i pojačano množe.

Pojavljivanje keloida zavisi od uzrasta, pola, rase, anatomske lokalizacije, ali i namere - u pojedinim kulturama u Africi postoji ritualna skarifikacija, odnosno stvaranje keloida.

Prema nekim istraživanjima postoji veća incidencija keloida u ženskoj populaciji u uzrastu posle 30 godina, ali smatra se da je to posledica češćih kozmetičkih zahvata i "pirsing", odnosno da je učestalost u stvari jednaka u oba pola.

Prosečni uzrast ljudi s keloidima je 25,8 godina. Keloidi su manje učestali u dečijoj i starijoj populaciji, ali su opisani i u male dece i kod ljudi iznad 70. godine života.

6 prirodnih načina da se rešite proširenih pora

Postoje razni tretmani i razne reklame lečenja ožiljaka, ali treba naglasiti da ne postoji ni jedan način lečenja keloida za koji je naučno dokazano da je najefikasniji i kojim se može u potpunosti i na potpuno zadovoljavajući način keloid ukloniti.

Najvažniji korak u lečenju keloida je prevencija.

Pre planiranog hirurškog zahvata neophodna je detaljna lična i porodična anamneza (sakupljanje svih informacija koje su bitne za otkrivanje prirode bolesti) o sklonosti ka ožiljkastom i keloidalnom zarastanju rana.

Kod ljudi s pozitivnom anamnezom na keloide treba izbegavati sve zahvate koji nisu nužno indicirani, uključujući i "pirsinge" i tetovaže, naročito na delovima tela koji su skloni keloidima.

Kad se hirurški zahvat ne može izbeći, potrebno je smanjiti tenziju kože na minimum i nastanak sekundarne bakterijske infekcije.

Terapija se određuje prema lokalizaciji keloida, veličini keloida, urastu osobe i prethodnom odgovoru na terapiju.

Konzervativno lečenje keloida može se podeliti u dve grupe: fizikalne postupke i farmakološke. U fizikalne oblike lečenja ubrajaju se krioterapija, terapija pritiskom, laserska terapija, kao i radioterapija površinskim rendgenskim zracima.

Depresivne osobe drugačije reaguju na tužna lica i negativne reči

Farmakološki oblici lečenja keloida obuhvataju: intralezijsko iniciranje kortikosteroida, primenu silikonskog gela i flastera, kao i lokalnu primenu vitaminskih krema.

Hirurško lečenje keloida primenjuje se samo kad ovim konzervativnim načinom nije postignut željeni učinak. Prema studijama keloidi se nakon hirurškog lečenja ponovo javljaju u čak 50 do 80 odsto slučajeva.

No, kao što smo već rekli, ožiljci su uglavnom i najčešće samo stvar estetike. Ponekad je bolje raditi na prihvatanju različitosti i prevazilaženju prvog, spoljašnjeg utiska, nego se opterećivati "popravljanjem" nečega što često ne donosi nikakve realne medicinske smetnje.

Štaviše, ožiljci se mogu posmatrati kao mapa i podsetnik svega što smo prošli u životu i mogu biti odraz velikog i dodatnog iskustva.