Mrzovoljni ste i cinični? Možda okolina to ne voli, ali vi jasnije razmišljate zbog toga

Istraživanje je pokazalo da mrzovoljni ljudi jasnije razmišljaju i donose bolje odluke

Možda mrzovoljni i cinični ljudi nisu uvek najomiljenije društvo, ali nije da je to uvek i u svakom pogledu loše po njih same.

Kažu da cinizam "štiti" od emocija, kao i da se bolje razmišlja sa manje emocija. Ali, kako se ispostavilo, nije samo cinizam taj koji doprinosi jasnijem razmišljanju i donošenju odluka.

Ispostavilo se, dakle, da su džangrizavi ljudi mnogo bolji u donošenju odluka i retko su lakoverni, utvrdili su australijski naučnici. Napadi mrzovolje podstiču na jasnije razmišljanje, objašnjavaju istraživači.

Da, tačno je - dosada je OPASNA PO ŽIVOT!

Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da mrzovolja, suprotno uvreženom mišljenju, povoljno utiče na zdravlje i da džangrizavi ljudi jasnije razmišljaju od večitih veseljaka.

Loše raspoloženje pomaže ljudima da budu konkretniji i prilagodljiviji u ophođenju sa svetom, a time i uspešniji, zaključak je grupe australijskih istraživača sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.

Napad mrzovolje nas zapravo podstiče da jasnije razmišljamo, istakao je vođa tima profesor Džo Frogas za Australijski naučni magazin.

Džangrizavi ljudi su mnogo bolji u donošenju odluka i retko su lakoverni.

Prijatelji i društvo donose mnogo srećniju starost

Dok vedro raspoloženje podstiče kreativnost, fleksibilnost, saradnju i brzo povezivanje misli, depresivno pak izoštrava koncentraciju i pomaže nam da pažljivije posmatramo svet oko sebe, objasnio je Forgas, prenosi Bi-Bi-Si.

Istraživači su, takođe, ustanovili da se mrzovoljni ljudi lakše suočavaju sa više zahtevnih situacija zbog načina na koji mozak "prevodi informacije stvarajući strategije".

Visokoobrazovane žene u proseku više piju

Profesor Forgas je od volontera tražio da pogledaju nekoliko filmova i povežu ih sa pozitivnim i negativnim događajima u njihovom životu kako bi ih doveo u različita raspoloženja. Zatim je od njih tražio da reše seriju psiholoških zadataka. Oni koji su bili loše raspoloženi napravili su manje grešaka i bolje su se sporazumevali od onih koji su bili vedro raspoloženi.

"Pokazalo se da srednje loše raspoloženje pomaže ljudima da budu konkretniji i prilagodljiviji u komunikaciji, a time i uspešniji", naveo je profesor Forgas.

Prethodna istraživanja pokazala su i da vremenske prilike slično deluju na ljude, pa tako sumorno, kišno vreme izoštrava pamćenje, dok vedri sunčani dan ljude čini zaboravnim.