Na pomolu nova metoda u predviđanju rizika od smrti
Mogućnost preciznog predviđanja rizika od smrti može spasiti i produžiti život pacijenta.
Lekari ove procene obično zasnivaju na analizi rizičnih stilova života, kao što su pušenje i konzumiranje alkohola, kao i na sagledavanju porodične anamneze.
Nova istraživanja, objavljena u časopisu The Journal of Gerontology: Medical Sciences, predlažu bolji (ili – dodatni) pristup, tvrdeći da postoji sigurniji način da se utvrdi zdravstveno stanje i predvidi životni vek svake, posebno starije osobe.
Naime, prema rečima istraživača – praćenje i analiza fizičke aktivnosti i spremnosti pacijenta pruža mnogo bolji i pouzdaniji uvid od analize životnih navika i porodične anamneze.
Istraživači iz Baltimora proučavali su povezanost između fizičke aktivnosti i rizika od smrti.
Njihovo polazište bilo je u činjenici da se, za razliku od godina starosti i genetike, na fizičku aktivnost svakog pojedinca može uticati.
Uključujući skoro 3.000 odraslih osoba u SAD-u u dobi između 50 i 84 godine, naučnici su analizirali više od 30 prediktora smrti usled različitih uzroka tokom 5 godina, koristeći odgovore na anketama, medicinsku dokumentaciju i rezultate laboratorijskih ispitivanja.
Fizička aktivnost činila je 2/3 pokazatelja, uključujući ukupnu aktivnost, vreme provedeno u obavljanju umerenih do snažnih aktivnosti i vreme provedeno bez kretanja.
Evo zašto je važno ostati fizički aktivan
Da bi izmerili aktivnost, istraživaći su zamolili učesnike oba pola da na boku nose merač aktivnosti 7 dana, skidajući ga samo tokom tuširanja, plivanja ili spavanja. Na ovaj način bili su u mogućnosti da dobijene podatke iskoriste za kategorizaciju faktora koji predviđaju rizik od smrti u narednih 5 godina.
Pokazalo se da je ovaj način precizniji za predviđanje rizika od smrti u odnosu na ankete i druge metode koje koristi tradicionalna medicina, poput analize starosti, dijabetesa, karcnoma u porodičnoj anamnezi ili rizika zbog pušenja.
VELIKA PROMENA PERSPEKTIVE: Vežbanje je presudno u sprečavanju i lečenju RAKA
Merenje fizičke aktivnosti pacijenata pokazalo se kao čak 30% uspešniji metod od procene životnog veka na osnovu loših životnih navika, i čak 40% pouzdanije od procena zasnovanih na analizi rizika od moždanog udara i malignih bolasti u porodičnoj istoriji.
Ispitivanje količine fizičke aktivnosti koju je osoba obavljala između podneva i 14 časova pokazalo se kao pouzdaniji pokazatelj rizika od smrti u odnosu na utvrđene faktore rizika, kao što su konzumiranje alkohola ili rizik kod dijabetičara.
Na osnovu navedenih podataka, autori studije sugerišu da je procena fizičke aktivnosti najpouzdaniji pokazatelj za predviđanje rizika od smrti, posebno kod starijih pacijenata.
Čak i vrlo lagano vežbanje smanjuje rizik od lomova kod starijih žena