Naučne studije pokazale: Šta se dešava kada telo ne može da obradi beta karoten?

Dve nove studije na miševima i ljudima su pokazale da neke osobe da bi ga nadoknadile nedostatak vitamina A i održale dobro kardiovaskularno zdravlje, možda će morati da jedu više hrane koja sadrži betakarotin.

Beta karoten je pigment u svim vrstama voća i povrća, a posebno su bogati izvori šargarepa i batat.

Razna otkrića ukazuju da ljudi sa visokim nivoom beta karotena u krvi imaju tendenciju da imaju niže koncentracije „lošeg“ holesterola u serumu koji uzrokuje aterosklerozu - sužavanje arterija koje dovode krv u srce.

Kao rezultat, oni imaju manji rizik od ishemijske bolesti srca, koja je najčešći uzrok smrti u svetu.

Međutim, molekularni mehanizmi koji povezuju beta karoten sa nižim nivoima holesterola u krvi nisu dobro poznati.

Sada su dve nove studije otkrile da je telu potrebna aktivna verzija određenog enzima kako bi u potpunosti iskoristila beneficije beta karotena za kardiovaskularno zdravlje.

Evo zbog čega treba da uvrstite japansku jabuku u svoj jelovnik

Dotični enzim pretvara beta karoten u vitamin A, koji smanjuje količinu holesterola lipoproteina male gustine (LDL) koji se proizvodi u jetri.

Međutim, do 50% ljudi stvara manje aktivni oblik ovog enzima.

Imajući manje aktivan oblik ovog enzima čini telo manje efikasnim u proizvodnji vitamina A iz beta karotena u voću i povrću.

Da bi se u potpunosti iskoristio dobrobit beta karotena za kardiovaskularno zdravlje, osoba će možda trebati više vitamina A direktno iz životinjskih izvora iz na primer mleka, masne ribe ili sira.

Holesterol kod miševa i ljudi

U prvoj studiji naučnici su započeli merenje uticaja enzima, nazvanog beta karoten oksigenaza 1 (BCO1), na nivo holesterola kod miševa. 

Tim je uporedio efekte ishrane bogate beta karotenom kod jedne grupe redovnih miševa i druge grupe miševa bez gena za stvaranje BCO1.

Posle 10 dana dijete, miševi bez enzima imali su više beta karotena u krvi i viši nivo holesterola od normalnih miševa.

Zatim su istraživači analizirali uzorke DNK i krvi 475 zdravih mladih odraslih osoba starosti 18-25 godina. Učesnici su takođe popunili upitnike o svojoj ishrani.

Čuvar vašeg zdravlja: Zašto treba jesti paradajz?

Nakon merenja količine beta karotena i vitamina A u ishrani učesnika, istraživači su otkrili da oni sa određenom varijantom gena BCO1 imaju znatno niži nivo holesterola.

Ova genetska varijanta proizvodi aktivniji oblik enzima koji pretvara više beta karotena u vitamin A.

Autori procenjuju da bi ljudi koji imaju jednu ili više kopija ove varijante gena BCO1 mogli da smanje 9% LDL holesterola u poređenju sa onima koji to nemaju. Iako je spekulativno, ovo smanjenje može biti klinički značajno ako se održi tokom odrasle dobi.

Istraživači priznaju da je jedno ograničenje njihove studije to što se oslanjala na tačnost odgovora učesnika iz upitnika o ishrani.

Takođe je vredno napomenuti da ova studija nije imala za cilj da testira efikasnost bilo koje određene dijetetske intervencije.

Rizik od ateroskleroze

Da bi istražio da li bi enzim BCO1 mogao direktno da utiče na rizik od ateroskleroze, tim je sproveo još jedno istraživanje. 

U istraživanju na ljudima utvrđeno je da je holesterol veći kod ljudi koji ne proizvode puno vitamina A. Da bi se znalo ima li to posmatranje efekat na duži rok, morali bismo sačekati 70 godina da pogledajte da li se razvijaju kardiovaskularne bolesti kod učesnika.

Tikvice bi trebalo da budu sastavni deo vaše ishrane. Razlozi su brojni

Umesto toga, naučnici su beta karotenom hranili dve vrste miševa genetski sklonih razvoju ateroskleroze. Prvi tip je imao radnu verziju gena za stvaranje enzima BCO1, a drugi nije.

Sve u svemu, miševi sa enzimom koji pretvara beta karoten u vitamin A smanjili su nivo holesterola u plazmi i razvili manje ozbiljnu aterosklerozu od miševa bez enzima.

Istraživači su ovaj efekat pratili na jetri životinja i primetili da se kod miševa sa visokim nivoom vitamina A izlučivanje lipida tj. holesterola u krvotok usporava.