Naučnici tvrde - KO BRŽE MISLI, BRŽE I STARI
Uspevate li da u toku dana umirite mozak i opustite se barem nekoliko puta na nekoliko trenutaka? Ili imate utisak da vaš mozak neprestano juri, blebeće i proizvodi gomilu opterećujućih raznorodnih briga?
Novija istraživanja povezuju „tihe“ mozgove sa dugovečnošću, sugerišući da manje aktivan mozak troši manje telesne energije.
Iako nas od malih nogu uče da oštro i brzo mislimo, i da je vrlo važno misliti, izgleda da je ponekad manje zapravo – više, ako govorimo o moždanoj aktivnosti.
U studiji objavljenoj u medicinskom časopisu Nature, istraživači sa Harvarda navode da smiren mozak, sa manje neuronske aktivnosti, može dovesti do dužeg života.
Nakon analize doniranog tkiva mozga kod ljudi koji su umrli u dobi od 60 do više od 100 godina, istraživači su zaključili da su primetili da ljudi koji su najduže živeli imaju niže nivoe gena koji se odnose na moždanu aktivnost.
Otkriveno je da je nivo proteina REST, koji suzbija neuronsku aktivnost, povezan sa dugovečnošću, odnosno - smrtnošću.
Ovo istraživanje pokazuje da su svakodnevni periodi usporene aktivnosti (bilo da su potrošeni na meditaciji, obedovanje ili jednostavno mirno stanje ili spavanje), jednako važni za zdravlje mozga i dugovečnost kao fizička aktivnost i zdrava ishrana.
7 načina da utišate preteranu samokritičnost
Budući da je mozak organ koji troši skoro trećinu naše energije, odmor je ono što mu je izuzetno potrebno.
A koji su to najbolji načini da umirite mozak u svetu koji se danas tako brzo kreće?
1. Postanite svesni svog tela
Istežite se, osvestite na kojim se mestima nakuplja tenzija u vama.
2. Meditirajte
Samo 5 do 10 minuta meditacije dnevno može značajno doprineti vašem zdravlju.
3. Slušajte
Nemojte prekidati sagovornika žureći da iskažete svoje brze misli. Usporite ih, i dozvolite razgovoru da teče.
4. Mapirajte svoje vreme
Napravite i sledite raspored koji će vam pomoći da se na kraju dana ne osećate lose jer vam je preostalo toliko obaveza, a jedino što ste zaista propustili u praznom hodu jeste – da se odmorite.
Kada je vreme da potražite pomoć psihoterapeuta?
5. Jedite svesno
Osetite svaki zalogaj, uživajte u njemu, dozvolite mozgu da „ne misli ni o čemu” dok mirno konzumirate svaki svoj obrok.
6. Prepoznajte kada vam je previše
Mnogi ljudi ne priznaju sindrom burnout-a dok nisu u potpunosti „izgoreli”.
Prepoznavanje znakova burnout sindroma pre nego što se pojave ozbiljni problemi može pomoći u ponovnoj proceni i ponovnom određivanju prioriteta.