Novi horizonti i nova nada: Kako lekovi za dijabetes mogu pomoći u borbi protiv Alchajmerove bolesti

Naučnici su blizu otkrića koja mogu doneti revoluciju

U svetu nauke često se dešava da istraživanja krenu u jednom pravcu, ali otkrija otključaju potpuno nove perspektive. U poslednje vreme, sve veći broj stručnjaka za neke od najtežih poremećaja mozga, uključujući Alchajmerovu bolest, pažljivo ispituje uticaj lekova za dijabetes.

Od modernijih lekova poput Ozempica, pa sve do klasičnih terapija poput insulina i metformina, lekovi za dijabetes mogu uticati na različite aspekte metaboličkog sistema koji je uključen u Alchajmerovu bolest.

Ovi lekovi, kako navode istraživači, mogu da se nose sa proteinom poznatim kao amiloid, ali i da se bave upalama.

Internet pomaže sprečavanju demencije kod starijih osoba

Danas, naučnici se nadaju da bi poboljšanje korišćenja glukoze i suzbijanje upala u celom telu – uključujući mozak – moglo usporiti napredovanje bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove.

Poslednjih godina, zahvaljujući sve brojnijim istraživanjima, sve je više indicija da bi testiranje lekova za dijabetes protiv neurodegenerativnih bolesti moglo dati pozitivne rezultate.

Naravno, put do konačnog cilja je dug i rezultati su još uvek godinama daleko. Ali, interesovanje u naučnim krugovima raste, naročito nakon nedavnih pozitivnih podataka o lekovima za Alchajmerovu bolest. Pokazalo se da uklanjanje lepljivih amiloidnih plakova akumuliranih u mozgu može usporiti kognitivni pad.

Zašto je teško dijagnostikovati demenciju Levijevih tela

Dr Suzan Kraft, profesorka gerontologije i gerijatrijske medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Wake Forest, iznela je ovu temu na naučnom skupu o Alchajmeru krajem prošle godine. Od tada se brojne farmaceutske kompanije obratile dr Kraft, a ona trenutno vodi ispitivanje koje procenjuje dejstvo intranazalnog insulina u kombinaciji sa drugim lekom za dijabetes – na Alchajmerovu bolest.

"Terapije za dijabetes mogle bi da povećaju kliničku korist antiamiloidnih lekova i potencijalno dovedu do potpune stabilizacije ili čak oporavka kod pacijenata sa Alchajmerom. To je ono što ovi agensi rade, i što insulin radi. On igra ulogu u regeneraciji. I to je ono što treba da se desi. S obzirom na njegovu ulogu u modulaciji imunološke funkcije, može sprečiti da amiloid nastavi da se akumulira", izjavila je dr Kraft.

10 znakova da vaš mozak stari brže od vas

Noviji tretmani, kao što su GLP-1 agonisti, poput Ozempica, nalaze se u fokusu interesa. Čak četiri kompanije sa GLP-1 lekovima čekaju rezultate ispitivanja ovih lekova za Alchajmerovu bolest.

Ivan Koičev, neuropsihijatar konsultant za Oksfordske univerzitetske bolnice, sprovodi testiranje semaglutida sa ciljem da zaustavi najranije promene u mozgu ljudi koji su u riziku od razvoja Alchajmerove bolesti.

Ali, uprkos ohrabrujućim istraživanjima, naučnici ostaju suzdržani. Hana Čerčil, menadžer istraživačkih komunikacija u Alzheimer’s Society, upozorava da su rana istraživanja dala različite rezultate.

"Definitivno vredi nastaviti, ali je teško proceniti u ovoj fazi krajnji ishod", rekla je ona.

U međuvremenu, neka druga istraživanja se fokusiraju na Parkinsonovu bolest, gde su lekovi za dijabetes takođe u fokusu.

NOVE NADE: Jednostavnim testom oka do otkrivanja ALCHAJMERA u ranoj fazi

Vasilios Majsner, šef odeljenja za neurologiju za neurodegenerativne bolesti u Univerzitetskoj bolnici Bordo, uključen je u probno testiranje Sanofijevog GLP-1 liksisenatida na Parkinsonovu bolest u srednjoj fazi.

"To znači da su putevi koji obezbeđuju podršku mozgu nefunkcionalni", rekao je on. "Zato su ljudi počeli da se pitaju da li bi antidijabetici mogli da pomognu u lečenju ovih poremećaja."

Na ovom putu preplitanja medicine i nauke, mnogo je pitanja na koja se još uvek traže odgovori. Ipak, jedno je sigurno: svaki napredak u borbi protiv ovih bolesti je korak napred za čovečanstvo.