Pravi i pogubni uticaj roditelja narcisa na svoje dete

Narcizam je poguban na okolinu i psihu narcisa, ali je posebno razoran za decu

Kada su roditelji narcisi, to i te kako može da utiče na razvoj dece i njihove ličnosti. Naravno, narcizam roditelja ne osuđuje ljude da i sami postanu narcisi.

Ovde govorimo o infantilizaciji, kada se prema odrasloj osobi odnosimo kao prema detetu. To stvara krug zavisnosti u kojoj odrasli ljudi stalno traže da im se govori šta da rade i kako da rade. Ovo ne važi samo za decu. Kada se starijima znatno mlađi zdravstveni radnici obraćaju sa „dušo“, „šećeru“ ili slično, to dokazano dovodi do ubrzanog gubljenja životnih funkcija.

Naravno, infantilizacija izaziva i gnev i negativnu reakciju, što verovatno i sami dobro znate i što ste iskusili kada vam se neko bez potrebe obraćao sa visine, čak ne i u medicinskim ustanovama, nego u, na primer, prodavnici.

Dobri porodični odnosi umanjuju rizik od depresije kod mladih

Iako ovo deluje kao logično kod odraslih, infantliziacija i kod dece može da ima negativne posledice. Ako je vaše dete, na primer, tek naučilo da vezuje pertle, sigurno će to raditi sporije od vas. Ali, ako vi nemate strpljenja i želite što pre da izađete sa detetom, možda ćete i vi nastaviti da mu vezujete pertle da biste uštedeli vreme.

Na taj način detetu se oduzima mogućnost da obavlja zadatak koji ume, na taj način se detetu smanjuje osećaj autonomije, čak i ako vi imate savršeno logičan razlog da to radi. Kad smo već kod ovog primera, ovde bi ispravno bilo pokazati strpljenje, odnosno planirati vreme tako da se uračuna duže vreme za vezivanje pertli. Dete će tako imati više vremena za vežbu i vremenom će ubrzati to do mere do koje neće nikoga zadržavati.

E sad, kad imamo ovakav scenario, zamislite šta se dešava sa roditeljima koji su izraženi narcisi. Njima je neophodno da deca zavise od njih i davno pošto se detinjstvo završi, a sve da bi mogli da se osećaju važno u životu.

Istraživanja sa Univerziteta Southern Mississippi, koja su sproveli Nathan Winner i Bonnie Nicholson istražili su ulogu „preteranog roditeljevanja“ na mlade. Ovaj izraz označava nastavljeni odnos prema ljudima kao prema deci, odnosno, kako smo gore napisali – infantilizacija.

Zašto su deca bez braće i sestara sklonija gojenju, kao i njihove majke?

Prema ovim istraživačima, „infantilizacija“ uključuje preteranu umešanost i intruzivnost, uparenu sa „toplinom“ i „reagovanjem“. Roditelji koji se ovako ponašaju „ometaju odgovarajući razvoj mladih ljudi ka nezavisnosti“.

Ovakav preterano zaštitnički odnos roditelja prema deci karakterističan je za kasni 20. i rani 21. vek, ali dokazano je da nisu svi „milenijalci“ nesposobni narcisi. Neki, naravno, jesu, ali narcisa ima u svakoj generaciji i on nije karakterističan za ovu generaciju.

Jednom narcis - zauvek narcis?

Naravno, važno je ovde napomenuti da pod „narcizmom“ ne podrazumevamo osobine kada je neko arogantan, samo priča o sebi ili se hvali. To ume da bude iritantno, ali narcizam je dublji, ozbiljniji i destruktivniji poremećaj, koji ne samo da razara psihu čoveka, već i okoline narcisa.

Ključne osobine su nedostatak empatije i nemogućnost da se osete emocije drugih.

Ovih sedam koraka vam mogu olakšati borbu protiv anksioznosti

- Roditelji narcisi na sledeći način utiču na svoje potomstvo:

- Deca se osećaju kao da ih niko ne vidi i ne čuje

- Dete se oseća kao da njegova stvarnost i osećanja nisu važna, niti prihvaćena

- Dete će se osećati kao dodatak roditelja, a ne svoja osoba

- Deca će se osećati da ih više cene zbog onoga što rade, najčešće za roditelje, a ne po tome kakvi su kao osobe.

- Dete neće naučiti da prepozna ili identifikuje poverenje, niti svoja osećanja i odrašće sa velikim nedostatkom samopouzdanja

- Dete može biti naučeno da je važnije kako izgleda nego kako se oseća. Što može dovesti do toga da kada odraste postane osoba koja duboko veruje i oseća da je imidž važniji od kvaliteta osobe

- Dete će biti naučeno da ne poštuje granice odnosa sa drugima, kako privatnih, tako i poslovnih

- Dete može postati zavisno od odnosa sa drugima, odnosno da druge vrednuje više od sebe

- Dete će biti naučeno da stalno traži potvrdu sebe i svojih akcija sa strane, umesto da nauči da poštuje samo sebe

- Dete će dobiti kontradiktornu poruku roditelja „budi dobro, da budemo ponosni na tebe, ali nemoj da budeš bolji od mene“

- Ako dete uradi bilo šta bolje od roditelja, sledi roditeljska kazna

- Dete može biti naučeno da ne ceni svoje postupke, i konačno da se tokom celog života oseća nedostojno ljubavi i poštovanja, jer – ako me roditelj ne voli, ko će?