Rad od kuće i posle korone - Evo koje su prednosti i mane

Rad od kuće mnogim ljudima je pružio priliku da svojim radnim vremenom raspolažu slobodnije nego dok su bili u kancelariji. Ali da li nam je to zaista dalo više slobode?

Na prvi pogled može izgledati pomalo kontradiktorno, ali povećana fleksibilnost u našem radnom danu možda nam je dala manje fleksibilnosti u samom poslu.

Dnevna štampa i nova istraživačka literatura o COVID-19 spekulišu o dugoročnim posledicama situacije sa koronavirusom. To bi moglo da promeni način na koji razmišljamo o metodama koje koristimo u svom poslovnom životu, posebno u pogledu rada od kuće i digitalne komunikacije.

Argumenti za to da se nastavi mogućnost rada od kuće za sve koji žele i nakon pandemije:

Čini se da veća fleksibilnost u organizovanju radnih i porodičnih životnih situacija značajno smanjuje stres za mnoge ljude.

Vreme koje se ranije koristilo za putovanje na posao ili putovanje između sastanaka sada se može koristiti za druge stvari, što zauzvrat može dovesti do veće produktivnosti.

RAD OD KUĆE – štiti od korone, ali koliko je zaista zdrav?

Jedan od uobičajenih argumenata je da situacija sa radom od kuće pruža manje distrakcija i može nas učiniti efikasnijim.

Poslodavci sa svoje strane vide priliku za smanjene putne troškove i manju potrebu za kancelarijskim prostorom.

S druge strane, istaknuto je da ljudi ne mogu raditi isključivo u fizički odvojenim sredinama. Potrebne su nam mogućnosti da se sretnemo sa kolegama i iskusimo socijalnu koheziju.

Posledice ovakve distribuirane radne situacije za prakse na radnom mestu čine važan aspekt kojem se do sada pridavalo manje pažnje. Kako rad od kuće utiče na zajedničke napore i kvalitet rada, kako u manjim timovima, tako i u većim radnim zajednicama?

Članak „Učenje u vreme pandemije koronavirusa“ opisuje kako su se akademske prakse menjale, prilično značajno, pod uslovima pod kojima smo radili od marta.

Jedan od zaključaka je da ne možemo očekivati da će radne prakse ostati iste kada pandemija prođe. Kako se uslovi menjaju, tako se menjaju i same prakse.

U dva paralelna projekta, međunarodna koalicija istraživača koju je predvodio Norveški univerzitet za nauku i tehnologiju (NTNU) prikupljala je podatke od studenata i akademskog osoblja. Fokusirali su se na svoj rad i proučavali situacije tokom pandemije korone.

Podaci uključuju 1600 studenata i 16 predavača na kursu zvanom Stručnjaci za timski rad koji se nudi na NTNU. Studenti su povratne informacije pružali putem upitnika, pisanih izveštaja o ispitima i putem intervjua. Predavači koji su predstavljali različite fakultete i odseke i, takođe, su detaljno intervjuisani.

Preliminarni nalazi pokazuju velike razlike u posledicama koje su nove radne i studijske situacije imale za pojedince i grupe.

Neki ljudi su postali efikasniji u novom radnom okruženju, na primer zato što su imali manje distrakcija i posao je postao lakši za postavljanje prioriteta. Ali drugi su postali manje efikasni, na primer zbog niže motivacije i nedostatka dnevne strukture.

UVEK DOSTUPAN: Kako se nositi sa ovom pojavom u savremenom društvu?

Neki pojedinci su smatrali da je korisno imati više mira i fleksibilnosti u svom svakodnevnom životu, dok su se drugi osećali usamljenije i manje motivisani zbog nedostatka socijalnog i fizičkog kontakta sa kolegama studentima i kolegama.

Izvesni broj akademskog osoblja takođe je imao mnogo prometniji raspored zbog školovanja svoje dece u kući. Ovaj faktor je manje relevantan u situaciji bez pandemije.

Studija je, takođe, pronašla mnoge pozitivne elemente distribuiranog timskog rada i digitalnog rada koji su pomenuti na početku našeg članka.

Međutim, jedno otkriće ističe se kao paradoks.

Iako rad od kuće ili kao distribuirani tim pruža značajno povećanu fleksibilnost za radnu situaciju, mogao bi pružiti manju fleksibilnost u obavljanju posla, kako u pogledu susreta sa kolegama, tako i saradnje i podučavanja.

Ovo pitanje fleksibilnosti, ili paradoks, u velikoj je meri povezano sa mnogo većom potrebom za strukturom, planiranjem i jasnom komunikacijom u digitalnom modalitetu. Sastanke i nastavu treba planirati mnogo detaljnije, a digitalna forma otežava odstupanje od plana.

Gubimo sposobnost da pokupimo znakove upozorenja, kao što radimo kada smo zajedno u fizičkom prostoru. Nekoliko aspekata digitalnog rada u vezi sa komunikacijom takođe otežava postizanje dobrog protoka, kao i spontane i neophodne promene.

Kako otkloniti psihološke smetnje u radu?

Istraživači su, takođe, otkrili da je potreba za traženjem  malih i neophodnih pojašnjenja sa saradnicima znatno smanjena u digitalnom carstvu. Stoga je fleksibilnost za izvršavanje zadatka manja i može uticati na kvalitet onoga što radimo.

Na primer, ljudi rizikuju da predugo rade sami na  zadatku, pretpostavljajući umesto da razjašnjavaju nedoumice tokom rada. Ne želimo da uznemiravamo kolege jer ne znamo šta trenutno rade. Istraživači su otkrili da je to slučaj i sa studentima koji su radili sinhrono, i sa akademcima koji su uglavnom radili asinhrono.

Rad od kuće može ponuditi pogodnosti za neke, ali teško za sve pojedince. Veći broj ljudi će se odlučiti za rad od kuće više nego što je to činio ranije, čak i kada se pandemija smiri. Ali mogućnost fizičkog kontakta je i dalje važna, ne samo da bi svako od nas ispunio svoje socijalne potrebe, već i za poslodavca i kvalitet obavljanog posla.