Razlika između depresije i anksioznosti - lekar objasnio sve o antidepresivima

Kako se razlikuje jedno od drugog? Imaju li lekovi nuspojave?

U dinamičnom i zahtevnom svetu današnjice, suočavamo se s raznim preprekama i teškoćama. Gubitak bliske osobe se često naziva najstresnijim iskustvom u životu, a ono može potencijalno izazvati ozbiljnu emotivnu krizu.

Profesor dr Milan Latas, psihijatar, podelio je svoja znanja o depresiji i anksioznosti sa gledaocima RTS-a.

"Anksioznost predstavlja patološki strah koji se manifestuje kroz preteranu brigu, nervozu i napetost, što osoba ne može da obuzda. Depresiju karakteriše stanje u kojem se individua oseća tužno i nesrećno najmanje dve nedelje, svakodnevno. Drugi pokazatelj depresije je kad osoba prestane da uživa u aktivnostima koje su joj pre pružale zadovoljstvo", izložio je prof. dr Milan Latas, pojasnivši

"Anksioznost je usko povezana s brigama, dok je depresija povezana s tugom, promenama raspoloženja i gubitkom. Često se dešava da je volja umanjena ili potpuno izgubljena, ali to nije ključan kriterijum."

Kako prevazići strah od razdvajanja?

"Ljudi se bore da prevaziđu krizu i shvate da su nemoćni. Depresija je fiziološko stanje. Kod blažih depresija, poseta psihoterapeutu ili duhovniku može biti korisna, dok u slučaju umerenih i teških depresija, sam razgovor i psihoterapija nisu dovoljni, pa je neophodno uključivanje medikamenata u tretman", naglasio je prof. dr Milan Latas, psihijatar na UKCS.

A kakav je uticaj antidepresiva, postoje li neželjeni efekti?

"Nekada su ti medikamenti imali nuspojave, poput sušenja usta i vrtoglavica. Međutim, moderna psihijatrija nudi veliki izbor različitih lekova koji mogu pomoći ljudima sa različitim simptomima. Nisu svi pacijenti koji pate od depresije identični, niti su njihovi simptomi jednaki", ukazuje dr Latas i nastavlja:

"Ono što je bitno pri upotrebi antidepresiva jeste njihova sigurnost u smislu da neće nauditi pacijentima. Problem zavisnosti kod psihijatrijskih lekova nastaje kada se iznenada prekinu. Problem zavisnosti nikada nije prisutan kada pratimo pacijenta i prepoznajemo pravi trenutak za ukidanje leka."

Fali vam samopouzdanja? To je veština koja se uči i stiče

Dodao je da nedostatak antidepresiva leži u tome što im je potrebno vreme da započnu delovanje:

"Antidepresivima je potrebno dve do četiri nedelje da započnu sa delovanjem. Već pri prvom susretu sa pacijentom naglašavamo da se neće odmah dogoditi promena. Takođe, prilikom prvog susreta informišemo o mogućim nuspojavama, koje su najčešće blage i prolazne", objašnjava dr Latas.

Jeste li znali da je bezbedno uzimati lekove u propisanim dozama ceo život?

Prestanak pušenja pozitivno utiče na mentalno zdravlje

"Uobičajeno je da lekovi za tretman psihijatrijskih poremećaja treba da se koriste šest do dvanaest meseci, što je minimum. Kod nekih ljudi, koji su osetljiviji i senzitivniji, potrebno je dve, tri godine, a ponekad i ceo život. Kod drugih, koji su robusniji i žive u boljim uslovima, lekovi su potrebni kraći vremenski period", ističe prof. dr Milan Latas i dodaje da su sedativi dobri lekovi, ali da se mora biti oprezan pri njihovoj upotrebi:

"Sedativi su izvanredni lekovi, namenjeni su za smanjenje straha, poboljšanje sna, za mir i relaksaciju i za uvođenje u anesteziju, svaka druga upotreba je zloupotreba."

"Kada govorimo o antidepresivima, ponekad se koriste u kombinaciji sa sedativima tokom prvih nekoliko nedelja", pojasnio je on i dodao da, ukoliko neko pati samo od depresije, koja nije praćena anksioznim strahovima, sedativi nisu neophodni.