Srčana slabost se retko dijagnostikuje na vreme

Srčane bolesti su i dalje vodeći uzrok smrti u Srbiji

Kardiovaskularne bolesti i dalje odnose najviše života u Srbiji - oko 48.000 godišnje. Srčana slabost se izdvaja kao hronično oboljenje sa teškom prognozom koje nastaje kada srce ne pumpa krv dovoljno efikasno.

Širom sveta više od 64 miliona ljudi živi sa srčanom slabošću. U Srbiji se procenjuje da oko 120.000 osoba ima ovo oboljenje, na osnovu evropske prevalence od 1,7 do 2,3 odsto. 

Simptomi su često nespecifični - umor, nedostatak daha, gušenje, bol u grudima, vrtoglavica - zbog čega bolest često ostaje neprepoznata u ranim fazama.

"Srčana slabost ima ozbiljnu prognozu, svaki drugi pacijent ne preživi duže od pet godina nakon postavljanja dijagnoze. Iako se u javnosti češće govori o malignim bolestima kao najopasnijima, statistike pokazuju da je teret srčane slabosti veliki. Na osnovu evropske incidence od 3.2 nova slučaja godišnje na 1.000 stanovnika, procenjuje se da u Srbiji svake godine više od 21.000 osoba dobije ovu bolest. Za poređenje, rak dojke se godišnje dijagnostikuje kod oko 4.600 žena, a rak prostate kod 2.300 do 3.100 muškaraca", kaže za N1 prof. dr Danijela Trifunović Zamaklar iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

100 dana živeo sa srcem od titanijuma: Revolucija u spasavanju života

Osnovna funkcija srca je da pumpa krv i obezbedi kiseonik svim ćelijama u telu. Ova funkcija može oslabiti na dva načina: oštećenjem srčanog mišića koje smanjuje izbacivanje krvi ili kada srčani mišić postane krut i manje elastičan.

Srčana slabost najčešće pogađa starije od 70 godina - oko 10 odsto ima ovu dijagnozu. Međutim, bolest se sve češće javlja i kod mlađih zbog stresa, modernog načina života i porasta koronarne bolesti.

Vladimir Volenik (40) preživeo je retku komplikaciju infarkta.

"Imao sam 39 godina kada sam dobio infarkt. Nikakvih simptoma nisam imao. Bio sam aktivan, trenirao svakoga dana. Bol u grudima, trnjenje leve ruke, sve su to informacije koje sam čuo na televiziji. Da nisam znao da su to simptomi infarkta, možda bih toga dana nastavio da vozim automobil. U godini korone kosio sam travu i osetio jak bol u grudima. Pomislio sam da nije strašno. Sutradan su mi u bolnici rekli da je sve u redu, da bih četiri godine kasnije doživeo infarkt toliko jak, da su lekari morali da me oživljavaju. Sada mogu da radim lagane vežbe. Kada čovek shvati da je dobio još jednu priliku za život, ništa nije teško. Ni gomila lekova koju pijem", ističe Volenik.

Rano prepoznavanje je ključno jer omogućava pravovremenu terapiju. Tokom poslednje tri decenije ostvaren je značajan napredak u lečenju srčane slabosti kroz medikamentnu terapiju, promene načina života i nemedikamentne mere.

U Srbiji ova bolest godišnje ubije jedan prosečni grad, kako prepoznati simptome

"Pored diuretika koji ublažavaju simptome, danas postoje četiri osnovna terapijska stuba - ACE inhibitori, blokatori mineralokortikoidnih receptora, beta-blokatori i SGLT2 inhibitori, najnovija terapijska klasa. Ovi lekovi su prvobitno korišćeni u terapiji dijabetesa, ali su pokazali povoljne efekte i kod pacijenata sa srčanom slabošću. Evropsko udruženje kardiologa je 2023. godine objavilo vanredne smernice za njihovu primenu. Oni su dostupni i kod nas, ali se ne propisuju o trošku zdravstvenog osiguranja. Naš zadatak je da propisujemo preporučenu terapiju, prilagodimo je svakom pacijentu i objasnimo značaj svakog leka", zaključuje prof. dr Trifunović Zamaklar.

Izvor: N1